Autor: Mintel tim
Potrošači povremeno doživljavaju vreme kao prolazne trenutke — poput odbrojavanja tokom napornog treninga ili kada sat otkuca ponoć na Novu godinu. Ipak, u svakodnevnom životu, pojedinci obično prolaze kroz svoja iskustva bez svesnog fokusa na postojanje života iz sekunda u sekund. Tehnologija i priroda, s druge strane, sasvim su u skladu s funkcionisanjem u milisekundama, neprimetno prisutne u pozadini svakodnevnog života. U 2025. i nadalje, bićemo svedoci nastojanja ljudskog uma, prirode i tehnologije da pronađu sklad, ali slagalica nije uvek savršeno uklopljena. I potrošači i brendovi će živeti u klatnu koje neprestano oscilira između osećaja kontrole i gubitka kontrole.
#1 DOM: U FAZI IZGRADNJE
Na nepredvidivom tržištu stanovanja, prava udobnost i autentičnost u našim domovima dolaziće od slavljenja nesavršenosti i individualnosti, umesto težnje ka idealu koji nam često izmiče.
Evolucija trenda
Istorijski gledano, statične društvene norme oblikovale su kućne rituale - definisano radno vreme, redovni obroci i kućne obaveze. Pandemija, zajedno sa porastom e-trgovine i tehnologije, značajno je poremetila ove konvencije.
Mintel trend „Redefining Adulthood“ (prvi put predstavljen 2018), koji kaže da se koncept onoga šta znači biti odrasla osoba promenio do neprepoznatljivosti, i da se ljudi prilagođavaju životima koji se ne uklapaju u kalup, konstantno prati transformaciju u načinu na koji se meri odraslost: pomerajući fokus sa tradicionalnih prekretnica ka nijansiranijem razumevanju svakodnevnog života. Slično tome, dugogodišnji Mintel trend „Make it Mine“ (2012) koji tvrdi da je personalizacija pravo, a ne privilegija, ukazuje na sve veću sklonost ka personalizaciji. Kao rezultat toga, snovi i težnje povezani sa životom u domu su evoluirali, vodeći ka želji da se svakodnevica romantizuje, kako je istraženo u Mintel trendovima „Aesthetic Effect“ (2012) i „Sense of the Intense“ (2012), koji opisuju kako potrošači žude za estetikom radi zadovoljavanja emocionalnih i socijalnih potreba, kao i za intenzivnim fizičkim i senzornim iskustvima koja daju dublje značenje životu, brendovima i proizvodima. Ova promena omogućila je pojedincima da slave male trenutke koji čine svakodnevni život u domu, kao ravnotežu gubitka društvene strukture.
Šta se dešava sada (sledećih 12 meseci)
Dom je utočište gde ljudi beže od spoljašnjih pritisaka, posebno u postpandemijskom okruženju. Svrha „doma“ je u izgradnji, a brendovi su u prvom planu kako bi inspirisali delove doma, a ne kompletan dom. Upravo u tim delovima doma ljudi stvaraju uspomene i radost. Dom možda nema celu trpezariju, ali može imati prelepe čaše koje oblikuju svakodnevni užitak i obogaćuju doživljaj.Estetika pojedinačnih proizvoda postaje žarišna tačka svakodnevnih rutina.
Kako se kućna okupljanja ponovo održavaju, ljudi dele intimnost svojih domova na nove načine koji uklanjaju potrebu za savršenstvom. Guranje nereda u jedan ormar i brisanje prašine iz uglova i dalje su vrhunac priprema za goste širom sveta, ali ljudi više ne čekaju savršen funkcionalan prostor da bi počeli da žive. Kako ljudi ponovo uspostavljaju ravnotežu svojih rutina i navika, to čine kroz prizmu optimizacije vremena (npr. multitasking) i optimizacije blagostanja (npr. rituali). Ova kontradikcija usklađivanja produktivnosti sa brigom o sebi oblikuje budućnost doma.
Ljudi dele intimnost svojih domova na nove načine koji uklanjaju potrebu za savršenstvom.
|
Šta sledi (18 meseci – tri godine)
Želja da se stvori idealan dom biće u oštrom kontrastu sa rastućim problemom pristupačnosti stanovanja. Dok se pojedinci bore sa izazovima obezbeđivanja stabilnog doma i prihvataju da očekivanja o vlasništvu ne moraju uvek da se podudaraju sa realnošću, poznata udobnost postaće još važnija. To će dovesti do romantizacije doma koja prevazilazi puku fizičku stvarnost, jer pojedinci i dalje fantaziraju o idealnom domu, samo u novom okviru.
Rast broja parova bez dece, novi modeli veza i starenje u sopstvenom domu uticaće na to kako ljudi žele da žive. Pametne i modularne kućne tehnologije revolucionisaće stambene prostore, omogućavajući ljudima da prilagode svoje domove promenljivim potrebama rada i slobodnog vremena.
Istovremeno, rad na daljinu promeniće porodičnu dinamiku, utičući na to kako deca razvijaju emocionalne veze u okruženjima gde su roditelji stalno prisutni. Savremeni život u domu, gde emocionalni, praktični i ekonomski faktori igraju ključnu ulogu, rezultiraće preispitivanjem definisanih uloga u domaćinstvu.
|
Pogled u budućnost (pet godina i više)
Džordan i Amari, milenijumski par u kasnim četrdesetim koji živi u Londonu, bude se dok njihov pametni prečišćivač vazduha automatski počinje da puni sobu njihovim idealnim mirisom za buđenje. Njihov AI asistent, Devan, započinje njihov dan: „Dobro jutro! Džordanin rezultat spavanja je 45 zbog hormonske neravnoteže, a Amari ima rezultat 60, ali je imala poteškoća sa disanjem. Džordan je optimizovana za laganu šetnju i vodu sa ukusom lubenice, dok Amari radi HIIT trening. Vaše idealne opcije za doručak već su prikazane na ekranu frižidera“. U podne, njihov pas Frida, jedino „dete“ ovog para, odlazi u svoj prostor za odmor, optimizovan za njene idealne potrebe blagostanja. Tokom nekoliko virtuelnih sastanaka, Džordan dobija obaveštenje o blagostanju svojih roditelja, koji žive desetak minuta dalje. AI asistent Devan je obaveštava:
„Vaši roditelji su danas puni energije i upravo su završili popodnevnu šetnju“. Večera je postala ključni trenutak za emocionalno punjenje i povezivanje, jer su doručak i ručak u velikoj meri zamenjeni međuobrocima. Nakon večere, prečišćivač vazduha automatski prelazi u režim čišćenja i uklanja zaostale mirise kuvanja.
U ovoj zamišljenoj budućnosti, dom nije samo mesto za život; on je centar zdravlja, efikasnosti i personalizovane udobnosti.
#2 ZAJEDNICA: POVEZANI ŽIVOTI
Zajednica će postojati u kolaborativnom prostoru koji prkosi fizičkim granicama, nadahnut time šta brendovi i potrošači mogu da zamisle zajedno.
Evolucija trenda
Ljudi ne žele da sami prolaze kroz nepoznato. Ovo unutrašnje preispitivanje pokretačka je snaga koncepta zajednice. Fizičke lokacije služe kao opipljiva pozadina na kojoj se odvija i razvija samoizražavanje, kao što je istraženo u Mintel trendu „Flexible Spaces“ (2022), koji je predvideo da će javni i privatni prostori dobiti nove namene kako bi se prilagodili načinu na koji potrošači rade, uče i druže se, a da se pritom ne izgubi njihova osnovna svrha.
Pandemija je poslužila kao akcelerator već postojeće epidemije usamljenosti. Mintelov globalni potrošački trend za 2024. godinu „Relationship Renaissance“ otkriva da su potrošači nakon pandemije izrazili želju za povezivanjem sa svrhom. To je podstaklo ponovno oživljavanje hobija i strasti koje na kraju ljudima daju identitete koji obogaćuju njihove interakcije sa brendovima, tehnologijom i vršnjacima.
Šta se dešava sada (sledećih 12 meseci)
Dok se ljudi prilagođavaju trajnim poremećajima izazvanim pandemijom, zatišje u stvaranju novih društvenih veza podstiče želju za ponovnim povezivanjem sa drugima, pa čak i inspiriše zaigran duh koji produžava dečiju radost duboko u odraslo doba. Suočeni sa neminovnim promenama, ljudi žele da izgrade snažne, održive i dugotrajne veze koje će im pomoći da postanu otporniji na sve što im život donese. Vođeni potrebom da se pripreme za sve, od klimatskih promena do političkih pomaka, kompleksnost i nepredvidivost ovih problema čine da nije ni logično ni poželjno suočavati se sa njima samostalno.
Zbog toga su društvene grupe postale neophodan deo načina na koji ljudi planiraju budućnost, tražeći savesno društvo i kolektivnu podršku. Ljudi su sada u vozačkom sedištu kada je u pitanju izbor i stvaranje zajednice, što može biti uzbudljivo, ali i stresno, jer deluje kao da moraju svesno da odlučuju o svemu. Potrošači brendove vide kao deo svog sistema podrške za snalaženje u fizičkim i digitalnim vezama, bilo da je reč o kafiću koji organizuje događaje ili o zajednici okupljenoj oko zajedničke strasti.
|
Šta sledi (18 meseci – tri godine)
Uprkos strahu od rastuće usamljenosti i izolacije, optimizam se nalazi u činjenici da samoizražavanje poziva zajednicu, bilo da su to fanovi Tejlor Svift ili ljubitelji kafe. Želja za povezivanjem evoluira, ali nas i dalje najosnovnije ljudske emocije i čula okupljaju. Ton komunikacije brenda može podstaći osećaj pripadnosti i osnaženja unutar publike, oblikujući prostor u kome pojedinci mogu da napreduju i pozitivno se povezuju jedni s drugima.
Dok će digitalni prostori transformisati prilike za zajedništvo i samoizražavanje, lokalizam i fizički prostori i dalje će podsticati osećaj svrhe i pripadnosti. Nastajaće hibridne zajednice koje spajaju online angažman sa susretima uživo, jačajući odnose preko geografskih granica. Kao kontratrend tehnologiji, postaćemo svesniji i prisniji sa svojim fizičkim prostorima.
Na kraju, brendovi će morati da usvoje uravnotežen pristup veštačkoj inteligenciji, osiguravajući da ona podržava ljudsko samoizražavanje kako bi se smanjio rizik od sve veće socijalne izolacije. Brendovi više neće biti viđeni samo kao resurs za proizvode, već kao ključni akteri u stvaranju prostora u kojima se pojedinci osećaju vrednima i podržanima.
Brendovi će morati da usvoje uravnotežen pristup veštačkoj inteligenciji kako bi podržali ljudsko samoizražavanje i smanjili rizik od socijalne izolacije.
Uprkos rastućoj usamljenosti, samoizražavanje poziva zajednicu.
|
Pogled u budućnost (pet godina i više)
Juna, tridesetogodišnja umetnica koja koristi veštačku inteligenciju, živi u Hanoju, Vijetnam. Prilagodila je svoj život i rad brzo promenljivom digitalnom pejzažu. Poreklom iz Južne Koreje, preselila se u Vijetnam pre dve godine kako bi se pridružila studiju za animaciju Alienchair, gde doprinosi dinamičnom timu specijalizovanom za anime.
Njena jutra počinju časovima virtuelnog pilatesa koji je povezuju sa prijateljima i instruktorima iz Južne Koreje, pokazujući otpornost ljudskih odnosa uprkos geografskim udaljenostima. U studiju Alienchair koristi Animator program, skupoceni, ali revolucionarni alat koji je transformisao proces stvaranja animacija. Nakon produktivnog dana, poslednjeg u njenoj četvorodnevnoj radnoj sedmici tokom kojeg je kreirala 200 pozadina za anime, Juna prisustvuje sastanku grupe „Anonimni šopingholičari“ kako bi se suočila sa svojim impulsivnim trošenjem na internetu. Ta grupa joj pomaže da razvije zdravije navike u potrošnji i izgradi veze u zajednici. Uveče koristi aplikaciju „Everything“ da upravlja kućnim poslovima, kako bi mogla da uživa u večeri sa prijateljicom koju je upoznala putem esport trenerske mreže, u svom omiljenom lokalnom restoranu. Zadovoljna, Juna završava dan sa osećajem da je uskladila posao sa brigom o sebi i održala veze koje su joj važne.
Ova priča ilustruje život oblikovan tehnologijom, ali i dalje ukorenjen u samoizražavanju.
#3 SVET: TRADICIJA U TRANZICIJI
Način na koji su se stvari oduvek radile sada se menja koliko silom, toliko i izborom. Brendovi će morati da prigrle ovu neminovnost kako bi zadržali napredak i relevantnost.
Evolucija trenda
Svet u tranziciji počeo je da se oblikuje kroz Mintelove globalne potrošačke trendove za 2024. godinu. Trendovi „Being Human“ i „New Green Reality“ pokazali su da su klimatske promene i veštačka inteligencija prevazišle apstraktne koncepte; oni sada predstavljaju snažne sile koje zahtevaju ljudsko prilagođavanje. Odgovor potrošača na ovu promenu najbolje se oslikava kroz trend „Positive Perspectives“ (2024), koji pokazuje koliko je nesigurnost postala prisutna u svakodnevnom životu.
Za brendove, trendovi „Relationship Renaissance“ i „More than Money“ iz 2024. nude strateški okvir za pomoć potrošačima u snalaženju u ovoj novoj stvarnosti. Kroz negovanje autentičnih veza i usvajanje holističkog pogleda na vrednost koju nude, brendovi mogu pokazati da tradicionalni načini razmišljanja ne moraju nestati, već da treba da evoluiraju kako bi odgovorili na savremene izazove.
Šta se dešava sada (sledećih 12 meseci)
Brendovi moraju biti izuzetno svesni promenljivog potrošačkog sentimenta koji oscilira između moralnih vrednosti i osnovnih potreba. Potrošači više ne mogu da žive svakodnevno, a da nisu svesni globalnih promena koje su u tokusu, od ekstremnih vremenskih uslova do tehnološkog napretka. Brendovi moraju biti izuzetno svesni promenljivog potrošačkog sentimenta koji oscilira između moralnih vrednosti i osnovnih potreba. U ovom trenutku, potrošači traže proizvode koji zaista podržavaju i unapređuju njihov život na funkcionalnom nivou, više nego nejasne tvrdnje o društvenoj odgovornosti kompanije koje se ne sprovode u konkretna rešenja.
Brza digitalna transformacija, podstaknuta razvojem veštačke inteligencije, počinje da utiče na poverenje potrošača i na tržište rada. Uspon generativne AI polako eliminiše određene veštine, što na kraju remeti način na koji ljudi doživljavaju svoje talente i sopstvenu vrednost.
Velike promene dešavaju se i u zdravstvu, uključujući lekove za mršavljenje i sve veću normalizaciju promena izgleda kroz plastičnu hirurgiju. Dok ovi trendovi odražavaju promene u stavovima o fizičkom izgledu, s razvojem potrošačkih očekivanja, sve veći akcenat stavljaće se na transparentnost, bezbednost i efikasnost, kada je reč o proizvodima iz oblasti zdravlja i lepote. Brendovi će biti pozvani da odgovore kako na neposredne estetske želje, tako i da daju prioritet dugoročnom zdravlju, postavljajući temelje za budućnost u kojoj je blagostanje dostupno svima.
Brze promene u svemu – od tehnologije do zdravlja – drže potrošački sentiment u stalnom stanju promena.
|
Šta sledi (18 meseci – tri godine)
Promene u demografskoj strukturi, tehnološki napredak i sve veći problemi u životnoj sredini izazvaće značajne poteškoće u budućnosti. Klimatske promene, konflikti i nejednakost u bogatstvu i dalje će biti snažni faktori koji pokreću migracije, zbog čega će sve više ljudi tražiti sigurnija mesta za život. Ekološki izazovi uticaće i na potrošačke odluke, jer rizik od poplava, toplotnih talasa i šumskih požara direktno utiče na to gde ljudi kupuju nekretnine i putuju.
Starenje populacije staviće u fokus dužinu životnog veka i hronične zdravstvene probleme, što će izazvati rastuću potrebu za preventivnom negom i dugoročnim zdravstvenim rešenjima. Doći će do tenzija među generacijama, jer će se bejbi bumeri i dalje ponašati aktivno i u poznim godinama, dok generacija Alfa traži više pažnje. Osim toga, norme o zdravlju i lepoti doživeće značajnu promenu. Upotreba lekova za mršavljenje i estetskih zahvata postaće uobičajena. Kao rezultat, očekivanja u vezi izgleda i blagostanja će se promeniti.
Kako automatizacija bude napredovala, gubitak radnih mesta postaće ključno pitanje, što će zahtevati intervenciju države kroz programe prekvalifikacije i usavršavanja, kao i poboljšane sisteme socijalne zaštite. Ova tehnološka evolucija donosi i izazove, kao što su dezinformacije i deepfake sadržaji, zbog čega će biti potrebni strogi nadzor brendova, razvoj etičke AI i regulative.
Promene u životnoj sredini, tehnološki napredak i starenje populacije doneće velike izazove za potrošače.
|
Pogled u budućnost (pet godina i više)
Amelija, vešta frizerka koja živi u Berlinu, radi u sve dinamičnijem okruženju oblikovanom generativnom veštačkom inteligencijom, vrhunskom robotikom i sve hitnijim izazovima klimatskih promena. Trenutno je glavni izdržavalac domaćinstva, jer je njen partner Džon izgubio posao računovođe i trenutno pohađa kurs za prekvalifikaciju.
Amelijin salon ne služi samo kao mesto lične transformacije, već i kao centar za razgovore o finansijskoj pismenosti i održivosti. Jedan od njenih redovnih klijenata, Juan, primer je kako napredak u zdravstvu i tehnologiji menja naše razumevanje dugovečnosti i ličnih izbora. Sa 75 godina, Juan zrači vitalnošću i sofisticiranošću, pokazujući dubok uticaj svog proaktivnog zdravstvenog puta. Po njegovom dolasku u salon, Amelija automatski dobija ažurirane zdravstvene podatke koji pokazuju, na primer, nizak nivo hidratacije pogoršan velikom toplotom i stanje štitne žlezde koje doprinosi pojačanom opadanju kose. Mnogi klijenti sada dolaze Ameliji sa većom svešću o svom izgledu, ali i finansijskim posledicama klimatskih promena. Razgovori o finansijama i zdravlju, koji su nekada bili tabu teme, postali su uobičajeni tokom tretmana. Dok Amelija počinje da pere Juanovu kosu, na osnovu pažljivo analiziranih zdravstvenih podataka, započinje uobičajen razgovor, uglavnom o njegovoj porodici u Guangdžouu, vremenskim uslovima i predstojećim putovanjima.
Ova promena u Amelijinom salonu odražava širi društveni pomak ka integraciji zdravlja, finansija i održivosti u svakodnevne interakcije, signalizirajući da su lično blagostanje i briga o životnoj sredini sve više isprepleteni u oblikovanju naše budućnosti.
