Ukupno je 1,2 miliona hektolitara otišlo u inostranstvo, izjavio je portparol Nemačkog instituta za vino (DWI) Ernst Büscher. Ipak, pretnja američkog predsednika Donalda Trumpa da će uvesti carine od 200 odsto na vino, šampanjac i druga alkoholna pića iz Evropske unije je uznemirujuća.
Nemačko tržište vina bi potpuno propalo ako se to dogodi, rekao je Büscher.
Carine od 25 odsto iz 2019. već su dovele do pada vrednosti izvoza nemačkih vina za više od 20 odsto, dodao je portparol DWI.
SAD su najvažnije izvozno tržište za nemačka vina. Prosečna cena porasla je prošle godine za 22 centa po litru, na 4,75 evra. Na rastućem tržištu Kine posebno je popularan blago slatki rizling. Mladi ljudi vole takva vina zbog svežeg ukusa i niskog sadržaja alkohola. Nemačka dobro stoji na tom tržištu, budući da više od dve trećine, 69 odsto, vinograda čine bele sorte.
Trend ka svežim, laganim vinima globalni je fenomen, baš kao i sve veća svest o ishrani.
Büscher je ukazao na svetsku hiperprodukciju vina, koja je prošle godine dostigla 16 miliona hektolitara. Ipak, vrednost izvezenog nemačkog vina ostala je stabilna 2024. i iznosila je 384 miliona evra. Prosečna cena koju su proizvođači ostvarili po litru vina na inostranim tržištima pala je za 11 centi, na 3,24 evra.
Nemački izvoznici vina suočavaju se sa žestokom konkurencijom iz drugih vinskih zemalja, koje često mogu da proizvode uz znatno niže troškove, objasnila je Monika Reule, direktorka DWI.
Potrošači u Nemačkoj sve češće biraju belo vino i roze, kao i bezalkoholne varijante. Bezalkoholna vina se uglavnom kupuju kao dopuna standardnim vinima, rekao je Bišer.
Iako je, prema analizi NielsenIQ, prošle godine prodato 86 odsto više bezalkoholnih vina, njihovo učešće na ukupnom tržištu i dalje je relativno malo, oko 1,5 odsto. Udeo belih vina stabilno iznosi 47 odsto. Više od polovine prodatih belih vina, 55 odsto, je iz domaće proizvodnje, što je dva procentna poena više nego ranije.
Izvor: dpa
Foto: Pixabay
