Ova mera doneta je na osnovu Zakona o trgovini i Zakona o Vladi, a cilj joj je da obezbedi stabilnost u snabdevanju osnovnim životnim namirnicama, kao i da ograniči cene i marže na ovu vrstu hleba, kako bi on bio dostupan širem krugu potrošača. Uredba će biti na snazi šest meseci, odnosno od maja do novembra.
Prema uredbi, proizvođači hleba imaju obavezu da najmanje 30% svoje ukupne dnevne proizvodnje svih vrsta hleba usmere na proizvodnju hleba od brašna T-500.
U cilju kontrole tržišnih cena, uredbom je utvrđena maksimalna maloprodajna cena hleba od brašna T-500 koja iznosi 59 dinara, dok je najviša dozvoljena proizvođačka cena 50,60 dinara. Takođe, ukupna marža koju trgovci mogu da ostvare prilikom prodaje ovog hleba ograničena je na šest odsto, a računa se na neto fakturnu cenu umanjenu za rabate i popuste.
Trgovcima je omogućeno da vrate proizvođaču do pet odsto nabavljene količine na dnevnom nivou, što se u praksi naziva remitendom. Pored toga, rok za plaćanje isporučenog hleba ne sme biti duži od 20 dana od dana prijema računa, čime se želi obezbediti pravovremena likvidnost proizvođača.
Ova vrsta hleba mora da bude u obliku vekne težine najmanje 500 grama. Precizirani su i sastojci koji moraju biti zastupljeni u tom hlebu: 370 grama brašna T-500, 7,4 grama soli, 9,25 grama kvasca i 1,48 grama aditiva, čime se obezbeđuje uniformnost i kvalitet ovog proizvoda.
Uredbom su propisane i stroge kazne za nepoštovanje ovih obaveza. Pravna lica koja prekrše odredbe uredbe mogu biti kažnjena novčanom kaznom u rasponu od 100.000 do dva miliona dinara. Pored toga, može im se izreći i zaštitna mera privremene zabrane obavljanja određenih delatnosti, u trajanju od šest meseci do godinu dana.
Kazne su predviđene i za odgovorna lica u pravnim licima, u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara, kao i za preduzetnike, koji mogu biti kažnjeni iznosom od 10.000 do 500.000 dinara. I za njih je predviđena mogućnost privremene zabrane obavljanja delatnosti ili poslova. Nadzor nad primenom uredbe poveren je resornim ministarstvima – ministarstvu nadležnom za poljoprivredu i ministarstvu nadležnom za trgovinu. Ova tela će kontrolisati da li se proizvođači i trgovci pridržavaju propisanih obaveza, kako bi se obezbedila stabilnost u snabdevanju i sprečile eventualne zloupotrebe na tržištu.
Izvor: eKapija
