Piše: Sandra Radovanović, menadžer integrisanih komunikacija, Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora
Odolevanje je neslavno prošlo, pa se i u naš život uselilo malo, čupavo, ružno a slatko čudoviše i sa svojih svega 40-ak cm postalo toliko veliko da je labubu prerastao u jedan zahtev za rođendanski poklon, istovremeno i u veliki izazov kako pronaći ovu lutku (zašto da ne i novac, jer uopšte nije jeftina).
Neću da se ponašam kao da ne razumem u čemu je štos, jer nije prošlo ni punih 10 godina od kada sam i sama sa kolegama učestvovala u poteri za pokemonima po hodnicima poslovne zgrade. To nikako nije bila dečija igra, nego stvar zabave i momenata koje skoro deceniju kasnije svi pamtimo, mada se činilo da neće potrajati duže od baterije na telefonu.
Iako je u poslednjih šest godina izašlo više od 300 verzija labubua, i to otkako je njihov kreator Kejsing Lung potpisao ugovor o saradnji sa kineskim proizvođačem Pop Mart, potražnja za igračkama čija se preprodajna cena kreće i do nekoliko stotina evra eskalirala je naročito od aprila ove godine, kada je puštena nova serija.
Vickaste lutke već su tokom pandemije postale hit u azijskim zemljama. Za nas, sa ove strane sveta, sve je počelo od priveska za ključeve na Lisinoj torbi, članici južnokorejskog benda Blackpink koja je na mrežama promovisala svoj labubu, do Rijane i Dejvida Bekama koji su ponosno prikazivali svoje primerke, a srca kolekcionara osvojila je i saradnja sa kompanijom Coca-Cola u kreiranju posebne labubu serije.
I tu je, možda, ključ. Labubu zapravo nije samo lutka – ona je simbol takozvane “kidult” generacije, odnosno nas koji nismo spremni da odrastemo baš onako kako se to očekuje. Nas koji, čak i kada smo roditelji, krišom pomeramo figure po policama i igramo se dok deca ne gledaju. Ili i vide pa se pridruže, ako još nisu postali tinejdžeri.
Dok proizvođači smišljaju kako će bolje u proizvode spakovati emociju, mi ne kupujemo samo predmete nego taj osećaj. Kupujemo uspomenu na skupljanje mirišljavih papirića, klikera, barbika. Kupujemo delić uspomena kada je neizvesnost uvek imala srećan kraj - “do devet u krevet”, kako bi nam obično zapretili.
Iznenadio me je podatak da nismo sami u svetu, jer su procene da će upravo ’kidults’ kategorija i dalje rasti i do 2034. godine činiti trećinu kupaca igračaka samo u EU. Još više činjenica da je od prošle godine vrednost proizvođača labubua veća i od nekih najvećih junaka našeg detinjstva - Barbi, Hello Kitty i Transformersa zajedno.
Čitava misterija uspeha dodatno je začinjenja jednom drugom – do momenta kada otvorite kutiju, vi ne možete znati kakvog će oblika ili boje biti vaš labubu. Mreže su preplavljenje ritualima otpakivanja i oduševljenja mnoštvom varijacija koje donose ove figurice, a samo na Tik Toku labubu hashtag ima više od milion pominjanja.
Blind-boxing je deo prodajne strategije ovog proizvođača, koji je u međuvremenu postao značajan retailer sa više od 2000 vending mašina širom sveta, dok se prodavnice u oko 30-ak zemalja sveta, fizičke i onlajn, bore da optimizuju zalihe zbog prevelike tražnje.
Pop Mart je danas korporativni gigant, a njegov osnivač Wang Ning sa svojih 38 godina i zvanično najmlađi kineski milijarder na Forbsovoj listi. Ne znam da li su među milenijalcima u Kini bili popularni klikeri, ali po prodajnim rezultatima kompanije samo u poslednjih godinu dana Wang je ne samo igrač, nego pravi game-changer.
I mada sam mislila da sam od onih koji ne padaju na trendove, ispostavilo se da je i danas ta dečija radost ono što nas pokreće i pomera granice. Tako je labubu postao novi član našeg zajedništva. Zvao se brend ili trend, doneo je nešto poznato, a teško objašnjivo.
Ne znamo tačno kako je počelo, ali i ne trudimo se da predvidimo ko će biti labubu, pokemoni, klikeri i barbike drugih generacija. Možda nam i prija da se na trenutak jednostavno zaigramo, bez nekog posebnog razloga.
