Autor: Privredna komora Srbije
U pekarskoj industriji, trenutno, posluje oko 905 privrednih društava i 4.950 preduzetnika (Izvor: APR, preračun PKS). U proizvodnji pekarskih proizvoda zaposleno je oko 11.000 ljudi u privrednim društvima i 18.099 u preduzetničkim radnjama (Izvor: APR, preračun PKS).
Ukupna proizvodnja pekarskih proizvoda, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), iznosila je 194.000 tona (određen broj anketiranih privrednih društava) u 2020. godini, a za prvih šest meseci 94.186 tona. Rast proizvodnje zabeležen je kod proizvodnje kukuruznog hleba od 81% i ostalih vrsta hleba od 4,1%, u odnosu na 2019. godinu.
Godišnja prosečna potrošnja hleba i peciva, po članu domaćinstva, 2006. godine iznosila je 101,5kg, dok je 2019. godine bila 66,6kg (Izvor: RZS). Ukupna spoljnotrgovinska razmena u pekarskim proizvodima ima trend rasta. Kompanije su pretežno orijentisane na region i zemlje članice Evropske unije.
Što se tiče snabdevenosti hleba, tokom čitave prošle godine ona je bila potpuno stabilna, jer Republika Srbija tokom vanredne situacije nije imala zastoj u ovoj grani prehrambene industrije, samim tim što smo tradicionalno značajan proizvođač brašna kao sirovine za pekarsku industriju i u regionu. I u ovoj godini snabdevenost tržišta je stabilna, uz očekivanja korekcija cena zbog rasta cena sirovine i ostalih inputa.
U 2020. godini, izvezli smo pekarskih proizvoda u vrednosti od 29,2 miliona evra, što je rast od 4,1%. U prvoj polovini 2021. godine izvoz pekarskih proizvoda je iznosio 16,5 miliona evra, sa rastom od 21,2%.
S druge strane, u 2020. godini najviše je uvezeno pekarskih proizvoda, i to u ukupnom iznosu od 43,9 miliona evra, sa međugodišnjim rastom od 8,1%. Za prvih šest meseci 2021. godine smo uvezli proizvoda za 24,1 miliona evra, što je rast od 24,2% u odnosu na isti period u 2020. godini.
Od ukupne vrednosti, izvoz hleba u 2020. godini iznosio je 1.326,8 tona, što je vrednosno povećanje od 11,7% u iznosu od 2,3 miliona evra. Najveća količina izvezena je u Izrael 30,1% , Grčku 18,7%, Severnu Makedoniju, 11,8%, BiH 8,9%, Rumuniju 5,4%...
Uvoz hleba bez jaja, iznosio je u 2020. godini 6.833,2 tona, što je vrednosno pad od 6% i iznosi 7,5 miliona evra. Najveći uvoz beleži se iz Rumunije 40,8%, Nemačke 25,6%; Bugarske 17%, Francuske 5,4%, Italije 3,5%... Cena ove vrste hleba neznatno je bila viša.
Uvoz hleba svih vrsta, osim tosta, iznosio je vrednosno za 6,4% više nego u 2019. godini i količinski smo uvezli 746,8 tona, a vrednosno 1,2 miliona evra. Najveće količine bile su iz Nemačke 68,8% i Poljska 14,7,Belgija 7,7 i ostale. Cene hleba u ovoj tarifnoj liniji pale su za 11% u odnosu na 2019. godinu.
