Branislav Savić, direktor fabrike, Ball Beverage Packaging Europe: „Life long learning“ ili drugim rečima, lična održivost

Piše: Branislav Savić, direktor fabrike, Ball Beverage Packaging Europe

Koliko često vas probudi alarm ujutru, a vi ne možete da nađete motivaciju da odmah ustanete, već stiskate „snooz“ uz ono čuveno, još samo pet minuta? Kao i za ovaj ponedeljak, jako je bitno naći lični pokretač za svaki dan, održati energiju koju mlađe generacije poseduju prirodno. Naravno, idealan scenario bi bio da mladi imaju iskustva, a iskusni energiju mladih. Treba pažljivo osluškivati kako se svet menja, šta je pokretač generacija, koje su njihove želje i potrebe. Verujem da zbog stalnih brzih promena i dosta izmenjenih okolnosti, mlađe generacije imaju ponekad mnogo više hrabrosti da se upuste u nove poduhvate, dok izazove koji nastaju rešavaju usput, uz pomoć novih tehnologija, ne plaše se da pitaju iskusnije i potraže od njih pomoć. A iskusnije generacije veoma često pribegavaju izgovorima, kako već znaju da nešto ne može, slepo veruju svojim dosadašnjim poduhvatima i rezultatima, bez da „izazovu“ situaciju i pomisle da možda treba promeniti pristup i naučiti nešto raditi na potpuno nov način. Tu je veliki jaz između generacija i mislim da kroz podučavanje mladih treba da uče i sami mentori. Tako se ostvaruje ceo životni ciklus, koji je potpun samo uz učenje jednih od drugih. Kažu da nije dovoljno nešto naučiti već i zaboraviti to raditi pa onda naučiti to raditi na potpuno nov način. Kao primer nam služe kompanije kao Apple, AirBnB, Uber..

Kada se gleda celokupna slika, ne samo jedan deo procesa, u tome se ogleda održivost. Time se svi globalno vodimo u kompaniji, jer kao jedan od najvećih proizvođača „ambalaže budućnosti“ - limenke, koja se sa pravom tako naziva pošto može beskonačno da se reciklira, vredno radimo sa partnerima kako bismo uveli rešenja za klimatsku krizu i razvili i promovisali najbolje metode, politike i postupke za ostvarivanje potpuno cirkularnog sistema aluminijumske ambalaže za piće. Težimo tom savršenom krugu u kome svi zajedno pomažemo našoj zemlji i prirodi i gde smo deo sistema koji omogućava globalni prosek recikliranog materijala od čak 85%. S tim što se savršenost kruga ogleda u težnji, da spirala, koja stalno pravi krugove, napreduje uvek malo po malo i nikad ne završi tamo gde je počela. Verujem da tako treba posmatrati i život, osluškivati kako se svet menja, ali ne zaboraviti istoriju, svoj karakter, greške koje su napravljene i iz kojih se uči, kao i ljude sa kojima se susrećemo i njihove uglove shvatanja koje treba čuti. Treba imati hrabrosti da se uvek teži ka sitnim promenama na bolje, preispitivati, tražiti u svemu izuzetnost, ne perfekciju.

Šta je za Vas uspeh? Zacrtani cilj ili put ka novim saznanjima? Da li zbog prepreka odmah odustajete ili imate snagu i volju da ih prevaziđete, da krenete u nekom smeru pa i bez dovoljno informacija? Možda je svaki ekstrem pogrešan i poenta je baš balans znanja i otvorenosti ka novom. Svakodnevno izazivati sam sebe, kao i „stanja kakvo jeste“. Jer uspeh i jeste nešto što mora da se zarađuje svaki dan iznova. Ovo nisu moje reči, već jednog jako uspešnog čoveka Howard Schultz-a, bivšeg izvršnog direktora Starbucks-a. Svako ima pravo na svoje mišljenje, koliko god različito bilo i njegove argumente za to treba saslušati. Još se nije rodio čovek od koga ne možete ništa da naučite, jer otvorenost ka različitim shvatanjima i međusobno razumevanje je osnova svakog napretka. A to svim generacijama podjednako nedostaje.

Koga ste vi danas saslušali? Ko je vama danas nešto rekao i pokolebao vaše trenutne stavove? Zašto se toliko plašimo promena koje su evidentno sve brže i brže? Hajde da se suočimo sa njima, otvorenog uma i srca i vodimo se balansom i svojim unutrašnjim čulima.