U Srbiji je 90% malinjaka pod otvorenim nebom, a zbog vremenskih neprilika i nedostatka berača ubrano je znatno manje od uobičajenog roda. Zbog toga su izvoznici ugovorili količine koje mogu da plasiraju.
Tržište je takvo, čega nema na tržištu biće skupo i obratno. Tako da je to ove godine slučaj sa malinom, sledeće godine može biti slučaj sa nekim drugim voćnim vrstama. Ali generalno ove godine je malina zabeležila jako veliki rast cena i smanjenu proizvodnju, kaže Aleksandar Obradović, direktor hladnjače Drenovac u Mirosaljcima.
Pandemija je uticala na višestruki skok cene transporta, pa za jedan kontejner smrznutog voća do Amerike izvoznici treba da plate oko 23.000 USD. U takvim uslovima evropsko tržište je najstabilnije rešenje, smatraju stručnjaci.
Dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da ne može i neće biti oscilacija u tražnji i što se tiče tržišta.
Međutim, Amerika i neke druge zemlje u koje mi isto tako tradicionalno izvozimo mogu biti problem. Postoji neki trend, odnosno veća tražnja za nižim kategorijama, pre svega ako pričamo o malini da je to u pitanju griz, koji se dosta solidno prodaje i prodaje se po visokim cenama. Znači ,trenutno stanje na evropskom tržištu od 5,7 EUR do čak 6 EUR. Što nije situacija kod viših kategorija, kaže Leposavić.
Ispražnjeni su magacini i mnogih dobavljača za izvoznike, kao što je Prva složena Zemljoradnička zadruga Naši voćari. Klimatske promene uslovljavaju unapređenje proizvodnje.
Iako je i cena kupina zabeležila skok ove godine u Srbiji, ovog voća na svetskom tržištu ima dovoljno, ali su inostrani kupci uvek zainteresovani i za borovnice. Pandemija je ipak unela neizvesnost za dugoročnije prognoze, a klima dodatno otežala situaciju kada je reč o prinosima.
izvor: rts.rs
foto: Pixabay
