Naime, smer trend-ciklusa je još uvek opadajući; desezonirani podatak za juli je za ukupnu industriju porastao (zahvaljujući porastima u proizvodnji rudarstva i elektroprivrede), ali ne i za prerađivačku industriju. Skromni su, sem u proizvodnji rudarstva, i međugodišnji porasti proizvodnje u julu. Ekstrapolacijom trenda do kraja godine za celu godinu se dolazi do manjeg rasta od onog koji je ostvaren za sedam meseci. Međutim, visok rast spoljnotrgovinske razmene – i izvoza i uvoza – sugerišu zaključak da se opadajući trendovi proizvodnje ukupne i prerađivačke industrije neće održati i da se može očekivati da oni u narednim mesecima promene smer.
Postizanju programiranog porasta BDP-a u ovoj godini, pored industrijske proizvodnje, posebno će doprineti porast proizvodnje građevinarstva, uslovljen porastom investicija. Pokrivenost uvoza izvozom, koja je u maju i junu pala na nivo ispod prošlogodišnjeg proseka, u julu je ponovo premašila taj prosek, mada nije premašila i izuzetno visoke proseke iz prvog kvartala. Potrošačke cene, posle bržeg rasta tokom prethodnih meseci, u julu su se vratile na porast iz istog meseca prošle godine, a međugodišnja stopa inflacije je u julu ostala na istom nivou na kome je bila i u junu – nižem nego u maju i neznatno višem od srednje vrednosti ciljanog inflacionog raspona.
Međugodišnji porast proizvodnje prerađivačke industrije je u aprilu – zbog zastoja proizvodnje u aprilu 2020. kao baze za upoređivanje – skočio na 41%, da bi se u narednim mesecima smanjivao: u maju na 9,7%, u junu na 6,2% i u julu na 1,3%. Kada je u pitanju međugodišnji porast, u aprilu (kada je u bazu za obračun ušla smanjena proizvodnja iz aprila 2020) tek u dve oblasti – duvanskoj i farmaceutskoj industriji – nije zabeležen pad. U maju je međugodišnji pad proizvodnje zabeležen u šest oblasti: u prehrambenoj industriji (4%), duvanskoj industriji (16%), proizvodnji odevnih predmeta (6%), farmaceutskoj industriji (16%), proizvodnji računara (14%), proizvodnji nameštaja (16%).
U junu taj broj se širi na osam, uz unekoliko promenjenu strukturu, u julu je bilo već 12 oblasti sa međugodišnjim padom proizvodnje. To su: prehrambena industrija (2,5%), tri oblasti iz kompleksa tekstila i kože (8% do 17%), proizvodnja papira i štampanje (sa po 10%), hemijska i farmaceutska industrija, proizvodnja računara, proizvodnja nameštaja, ostale prerađivačke delatnosti, te popravke i montaža mašina i opreme, sa ukupnim negativnim efektom od -3,5pp.
Prehrambena industrija je skoro uvek prisutna u analizama dinamike prerađivačke industrije jer je njen uticaj na te promene opredeljen ne samo promenama dinamike same prehrambene industrije, nego i njenim učešćem – to je oblast koja obuhvata više od 20% ukupne proizvodnje prerađivačke industrije (sledeća po učešću je naftna industrija sa nepunih 9%). Zbog toga je međugodišnji pad proizvodnje prehrambene industrije u julu od svega 2,5% izazvao pad ukupne prerađivačke industrije od 0,5%.
Ako se dinamika prehrambene industrije posmatra po granama, videće se da je proizvodnja u julu međugodišnje pala u četiri od pet najvećih grana – u mesnoj industriji (7,4%), u proizvodnji biljnih i životinjskih ulja i masti (17,5%), proizvodnji pekarskih proizvoda i testenina (12,8%) te u proizvodnji ostalih prehrambenih proizvoda (10,8%) – čije je zajedničko učešće u proizvodnji prehrambene industrije 60%, sa efektom na pad u celoj oblasti od 7,2%. Od tih pet najvećih grana proizvodnja je povećana (za 11,4%) jedino u proizvodnji mlečnih proizvoda sa učešćem u ukupnoj prehrambenoj industriji od 17,9% i efektom od 2%.
Proizvodnja mesne industrije međugodišnje je opadala u svim mesecima od početka godine (sem u aprilu, zbog niske baze), od februra je opadala i proizvodnja biljnih i životinjskih ulja i masti, u proizvodnji pekarskih proizvoda izuzetak od opadanja su mart i april... Prema pokazateljima tekućih kretanja, desezonirani indeks u januaru je bio veći od proseka prethodne godine za 5% vrednost trenda u februaru bila je veća od tog proseka za 2,6%, da bi se obe vrednosti u julu srele na nivou prošlogodišnjeg proseka.
Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u prvih sedam meseci 2021. godine iznela je 27479 miliona evra, što je za 24,7% više nego u istom periodu prethodne godine. Međugodišnji rast se upadljivo ubrzavao: u prva dva meseca 2021. vrednost spoljnotrgovinske razmene iznela je 6574 miliona evra i bila je za 1,9% manja nego u istom periodu prethodne godine. U tom okviru, izvozje u prva dva meseca bio veći za 3,7%, a uvoz je bio manji nego u prva dva meseca prethodne godine za 6,0%. U martu 2021. je vrednost izvoza iznela 1.888 miliona evra i premašila je onu iz istog meseca 2020. za 35,4% a vrednost uvoza je takođe znatno povećana i to za 12,1%, na iznos od 2.386 miliona evra. U aprilu je nastavljeno i tekuće ubrzavanje i međugodišnje ubrzavanje zbog ulaska u bazu aprila 2020. sa izuzetnim padom, tako da je u tom mesecu izvoz međugodišnje povećan za 73,8%,a uvoz za 63,9%. Međutim, u maju je došlo do preokreta – međugodišnji rast uvoza u tom mesecu (48,4%) premašio je rast izvoza (40,7%). Brži rast uvoza (37,7%) od rasta izvoza (29,4%) nastavljen je i u junu, a u julu je njihov rast skoro izjednačen – izvoz je rastao neznatno brže (24,8) od uvoza (24,2%).
Kumulativno, u svih sedam meseci izvoz je vredeo 11.927,3 miliona evra i bio je veći nego u istom periodu prethodne godine za 28%, a uvoz je vredeo 15.551,9 miliona evra, ili za 22,3% više. Pokrivenost uvoza izvozom je bila relativno visoka, ali je opadala – od 84% u januaru, do 73,3% u maju i junu; u julu se ponovo povećala na 75,1%. Trgovinski deficit za sedam meseci izneo je 3.625 evra, a mesečna vrednost trgovinskog deficita se – od januara, kada je iznela 258 miliona evra, do 661 milion u junu – povećavala iz meseca u mesec; u julu je deficit bio nešto manji i izneo je 616 miliona evra. Trend uvoza se ubrzava od početka godine – njegova vrednost je, u odnosu na prosek prethodne godine, u januaru bila veća za 10,4%, da bi u julu dostigao vrednost za 24,8% veću od tog proseka. I trend izvoza je rastao istovremeno, ali sporije: od 18% u januaru, do 24,2% u julu. Ako se spoljnotrgovinska razmena posmatra po nameni EU, posle dodavanja podataka za jun i jul videće se da su trendovi izvoza energije i intermedijarnih proizvoda izrazito uzlazni, trendovi izvoza trajnih i netrajnih proizvoda za široku potrošnju blago uzlazni, a trend izvoza kapitalnih proizvoda je opadajući. Poslednja tri navedena trenda su se u julu susrela na nivou oko 13% iznad proseka prethodne godine.
Kada se spoljnotrgovinska razmena prati po oblastima, može se konstatovti da je najveća vrednost izvoza – u periodu januar-maj i u ovoj godini koncentrisana na pet oblasti koje su bile vodeće i u prošloj godini, uz nešto promenjen redosled. To su: proizvodnja električne opreme, proizvodnja motornih vozila i prikolica, prehrambena industrija, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja osnovnih metala. U odnosu na prošlogodišnji, ove godine je promenjen redosled – u periodu januar-maj najveća je vrednost izvoza električne opreme, izvoz proizvodnje motornih vozila i prikolica pao je na drugo mesto. Udeo vrednosti izvoza ove grupe u ukupnom izvozu u periodu januar-maj bila je 48,6% (u izvozu prerađivačke industrije 54,4%). U periodu jun-jul i dalje je najveći izvoz ovih pet oblasti, ali je i dalje promenjen redosled. Proizvodnja električne opreme je i dalje na prvom mestu ali je izvoz motornih vozila i prikolica potisnut na treće mesto, na drugo je izbila prehrambena industrija. Izvoz osnovih metala se popeo na četvrto mesto i potisnuo izvoz proizvoda od gume i plastike na peto mesto. Međutim, kada se posmatra period januar-jul u celini, redosled je ostao isti kao i u periodu januarmaj. Promene iz juna i jula su smanjile razliku između vrednosti izvoza ovih oblasti ali još uvek nisu mogle da promene redosled. Udeo vrednosti izvoza ove grupe u ukupnom izvozu u periodu januar-jul je 47,6% (u izvozu prerađivačke industrije 53,6%). U periodu jun-jul, respektivno, 45,5% i 51,9%. To pokazuje kontinuelno smanjivanje značaja ove grupe za rast izvoza. U ta dva meseca međugodišnji priraštaj vrednosti izvoza izneo je 786,5 miliona evra. Tome su, sa priraštajima od 50 do 100 miliona evra, doprinele oblasti prerađivačke industrije (od kojih dve nisu u navedenoj grupi): prehrambena industrija, naftna industrija, hemijska industrija, proizvodi od gume i plastike, osnovni metali, proizvodnja električne opreme i proizvodnja motornih vozila i prikolica (ukupno 486,6 miliona evra). Međutim ovde sada treba dodati i jednu oblast iz sektora rudarstva – eksploataciju ruda metala, čija je vrednost izvoza u ova dva meseca povećana za 143 miliona evra.
Ukupno međugodišnje povećanje vrednosti uvoza u periodu jun-jul iznosi 1201 milion evra. Od toga na uvoz sirove nafte i gasa otpada 208 miliona, na uvoz proizvoida prerađivačke industrije 807 mliona, i to: na uvoz osnovnih metala 145 miliona, električne opreme 105 miliona, proizvoda hemijske industrije 97 miliona, koksa i naftnih derivata 80 miliona; preko 50 miliona evra izneo je i priraštaj uvoza metalnih proizvoda osim mašina, uvoza računara, motornih vozila i prikolica, te nepomenutih mašina i opreme. Pomenutim oblastima obuhvaćeno je oko 80% priraštaja vrednosti uvoza prerađivačke industrije u junu i julu.
Kada se spoljnotrgovinska razmena posmatra po zemljama, u prvih sedam meseci 2021. najveći izvoz (12,5% ukupnog izvoza, ili 26,5% više nego u prvih sedam meseci 2020) otišao je u Nemačku (1496 miliona evra). Iz te zemlje je došao i najveći uvoz (13,4% ukupnog uvoza, ili 24,1% više, deficit je 561 milion evra). Na drugom mestu kao destinacija našeg izvoza je Italija (8,8% ukupnog izvoza; učešće uvoza iz te zemlje je palo na 8,5%). Izvoz je povećan za 29,5% a uvoz za 24,6%. Međutim, Italija nije zadržala raniju drugu poziciju u našem uvozu. Uvoz iz Kine je povećan za 21,9%, vrednost se približila iznosu od 2 milijarde evra (1903,5 miliona, učešće tog uvoza u ukupnom uvozu je 12,2%). Na drugoj strani, izvoz u Kinu je još uvek simboličan (na desetom mestu po veličini), deficit u trgovinskoj razmeni sa tom zemljom iznosi skoro milijardu i po evra.
Izvor: InStore
Foto: Unsplash
