Tačan broj ovih radnika za sada ne postoji, a razlozi za to su mnogobrojni. Prvenstveno, ne postoji nikakav registar u koji bi se ovi radnici prijavljivali, a njihov pravni status nije adekvatno regulisan, tako da ni država nema precizne informacije. Zatim, jedan radnik može imati profile na nekoliko platformi, pa bi puko sabiranje takođe dalo pogrešan broj. Tako je za istraživače ova grupacija ljudi gotovo skrivena.
Kako bi došli do realnije procene, istraživači su se služili kombinacijom različitih podataka i metodologijom inostranih kolega. Oni su uzeli procentualnu zastupljenost radnika na najpopularnijim digitalnim platformama, i prema njoj ih ima oko 48.000. Potom su kroz anketu sa samim radnicima utvrđivali kakva je njihova mreža kolega, koliko su povezani i koliko se poznaju, a onda su na osnovu tog razgranjavanja procenili da ih ima oko 77.500.
Kada su same digitalce pitali, najčešće su dolazili do broja od oko 30.000. Ukoliko se pogleda kakva je zastupljenost digitalnih radnika u Evropskoj uniji u poređenju s ukupnom demografskom slikom i to se prenese na Srbiju, onih koji rade na digitalnim platformama bi bilo 83.000.
Kada se preračuna sve navedeno, dolazi se do procene od 74.000 onih koji rade na digitalnim platformama, bez obzira na to da li se bave programiranjem, dizajnom, prevođenjem ili drže časove. Takođe, treba istaći da se ovo istraživanje nije bavilo time kako su ispitanici rešili pitanje poreza. Treba imati na umu i to da ovo nisu svi digitalni radnici, podaci o njima su u Gigmetaru, već je ovo prvo istraživanje koje se na ovaj način bavilo pitanjem radnika na digitalnim platfomama.
Izvor: eKapija/Startit
Foto: Glenn Carstens-Peters on Unsplash
