Na Cefta tržište prodato je oko trećinu ukupnog izvoza, a dominantna tržišta našim proizvođačima bile su Bosna i Hercegovina (18,2 odsto) i Crna Gora (12,2 odsto). U 2020. na tržište EU izvezeno je 7,5 odsto ukupnog izvoza vina.
U Ministarstvu poljoprivrede rekli su za tu agenciju da je ovaj sektor prepoznat kao strateški važan za razvoj ekonomije Srbije. Osim mera podsticaja koje će biti nastavljene i u 2021, vinogradarima i vinarima ove godine biće omogućeni i povoljni krediti kroz novi projekat Svetske banke. Kako se navodi, učešće korisnika biće 10 odsto od vrednosti prihvatljivih investicija, poslovne banke obezbeđivaće 40 odsto kroz kreditiranje poljoprivrednika, a ostalih 50 odsto su bespovratna sredstva obezbeđena iz zajma SB. Na taj način vinogradari i vinari će imati priliku da osavremene svoju opremu, mehanizaciju i kapacitete. Krajem marta objavljen je Pravilnik o dodeli bespovratnih sredstava u okviru projekta za konkurentnu poljoprivredu i u narednim danima očekuje se objavljivanje javnih poziva.
Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021. planirano je i sprovođenje mere koja je namenjena podizanju novih zasada vinove loze, izgradnji i opremanju kapaciteta za proizvodnju vina, kao i podrška unapređenju kvaliteta.
U ministarstvu preciziraju da će nakon detaljne i dodatne analize, s obzirom na epidemiološku situaciju i na to da se sprovodi i novi projekat konkurentne poljoprivrede Srbije, odrediti način i vreme realizacije mera podrške u 2021. Kažu i da visina podsticaja u okviru mera ruralnog razvoja ove godine ostaje ista kao i 2020, a biće realizovana i dva javna poziva u okviru IPARD programa.
Podsećaju da u ovom programu, u okviru mere jedan za sektor proizvodnje grožđa, podsticaji iznose od 5.000 do 700.000 evra, dok u okviru mere tri za sektor proizvodnje vina dostižu i do milion evra.
Podsetimo, prošle godine prvi put je usvojen Program razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021–2031. godine. Kako se navodi, iako postoji veliki potencijal za gajenje vinove loze, ekonomska kriza i gubitak tržišta tokom devedesetih godina prošlog veka, doveli su do smanjenja površina pod vinovom lozom.
Vinograde karakteriše velika usitnjenost parcela, prosečna veličina kod nas iznosi samo 0,34 hektara. U strategiji se navodi kako je cilj da Srbija dostigne površinu pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, poveća udeo domaćeg vina na sopstvenom tržištu i omogući rast izvoza u Evropsku uniju i u treće zemlje kao i razvoj vinskog i seoskog turizma.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
