Ideja o privrednoj komori u Srbiji nastala je u Beogradu pre 165 godina kao potreba srpskih trgovaca za razvojem kapitalističkog poslovanja. Tako je 1856. godine osnovan “Odbor za poboljšanje trgovine u Srbiji”.
Počinju prvi pregovori privrede i vlasti. Trgovci od knjaza Aleksandra Karađorđevića traže da njihov Odbor ima državni status. Knjaz i Sovjet odgovaraju formiranjem Komisije na čije čelo dolazi bivši premijer i trgovac Aleksandar Simić jedan od Ustavobranitelja. Pre dolaska na čelo vlade bio je najpre ministar finansija, a nakon više uzastopnih mandata na mestu premijera, bio je i ministar unutrašnjih, a zatim i spoljnih poslova Kneževine Srbije.
Alekasandar Simić piše prvi program ekonomskih reformi Kneževine Srbije u 14 tačaka. Pod rednim brojem 5 je “Osnivanje srpske trgovačke komore” po uzoru na evropske.
Samo godinu dana po pokretanju odbora, Knez Aleksandar 13. marta 1857. donosi akt o „Ustrojstvu Trgovačkog odbora u Beogradu“
Srbija je u vreme kneza Milana Obrenovića dobila prvu demokratsku privrednu komoru u Evropi. U novembru 1870. godine, knez Milan, kasnije kralj Srbije, donosi Zakon o trgovačko-zanatlijskom fondu. Ovim zakonom srpski trgovci sami su birali članove svoje skupštine, predsednika trgovačko – zanatlijskog fonda i potpredsednika. Za razliku od Srbije, u većini evropskih trgovačkih i zanatlijskih komora tog doba, predsednika i skupštinu je postavljala politička vlast.
Početak Velikog rata 1914. u Srbiji gasi rad svih komora. Tokom rata rad Komore obnovljen je u Parizu i Nici gde je jedan broj naših trgovaca i industrijalaca izbegao iz okupirane Srbije. Nakon rata krajem 1918. godine Komora u Srbji nastavlja rad.
I Drugi svetski rat ugasio je redovni rad Komora, ali trgovci pokušavaju da održe rad kroz „Međukomorski odbor“. Kraj rata donosi i kraj tadašnje komore. Nova vlast osudila je rad u vreme okupacije i oduzela kompletnu imovinu najvećem delu industrijalaca i trgovaca proglašavajući ih za „narodne neprijatelje“.
Izvor: PKS
Foto: Pixabay
