Tema broja DOP trgovaca: Prošlo je vreme podizanja svesti, vreme je za akciju

Autor: Milica Mišković, programski menadžer, Forum za odgovorno poslovanje

Pored izazova koje nam je donela pandemija korona virusa tokom 2020. godine, mora se primetiti da je bilo i pozitivnih promena koje su nam omogućile da sa nadom iščekujemo novu godinu - vratili smo se univerzalnim ljudskim vrednostima kao što su društvena odgovornost, briga za druge i solidarnost. Kroz povećanu brigu za ljude i zajednicu, ubrzanu digitalizaciju, izmeštanje iz zone sigurnosti, u neizvesnim okolnostima, menjali su se i preispitivali postojeći načini funkcionisanja i svrha poslovanja.

Naročito u vreme obnove nakon krize, lideri u svim sektorima maloprodaje (treba da) razmišljaju o ekološkim, socijalnim i upravljačkim (ESG) aspektima svoga poslovanja, i to, ne kao o problemima koje treba rešiti, već kao rešenju za - čistije, efikasnije i bolje učinke u okviru svih poslovnih funkcija.

Lideri u sektoru maloprodaje širom sveta, javno se obavezuju da će uvesti promene u poslovanju, proizvodima i uslugama, korporativnoj kulturi, kako kroz svoje funkcije, tako i duž čitavih lanaca snabdevanja. Iz svega toga, isijava jedna odlučnost - prošlo je vreme podizanja svesti, vreme je za akciju.

Ostvarenje veće vrednosti u dužem roku

Neka od ključnih pitanja za maloprodaju, kada su u pitanju ekološki, socijalni i upravljački aspekti tiču se:

• Upravljanja otpadom i smanjenja CO2 emisije kroz proaktivan rad na uklanjanju količine generisanog otpada i emisija CO2 u svakoj fazi lanca vrednosti – počevši od sirovina, prerade, transporta i finalne upotrebe, kao i ispitivanje modela cirkularne ekonomije koji bi na najbolji način mogli biti primenjeni.
• Unapređenje odnosa sa zaposlenima i radnih prava kako bi se osigurali fer zarade i tretman zaposlenih u sektoru koji se intenzivno suočava sa izazovima privlačenja radne snage. Među inicijativama koje zavređuju pažnju su i uvođenje koncepta „plata za život“ koje su pokrenuli neki od lidera u industriji na globalnom nivou, a podrazumeva da se zarade formiraju tako da zaposlenom omoguće dostojanstven život uz zadovoljavanje svih osnovnih troškova života, osiguravajući da zaposleni ostanu iznad linije rizika od siromaštva.
• Unapređenje prodajnog potrfolija kroz aktivno nabavljanje održivijih proizvoda i materijala, kao i transparetnost duž lanca snabdevanja kroz nastojanje da se pruže informacije o tome kako, gde i u kojim uslovima se proizvode proizvodi iz prodajnog portfolija. Ova pitanja u vezi su sa zahtevima i preferencijama potrošača, koji, takođe, zahtevaju što potpunije informacije o proizvodima, kako bi mogli da donesu informisane odluke o tome šta kupuju, kako se to odražava na njihovo zdravlje i kakve prakse podržavaju svojom kupovinom.

Preduzećima, koje se aktivno pozabave ovim pitanjima, predviđa se, ne samo ispunjenje ciljeva održivosti, već da bi mogla postići operativnu izvrsnost, izbeći značajne rizike, iskoristi inovacije da unaprede svoje poslovanje i ostvare veću vrednost u dužem roku. Ovakva preduzeća ostvariće svoju održivost kroz naklonost ekološki osvešćenih potrošača novih generacija i spremnost vlasnika kapitala da ulažu u njihov dalji rast i razvoj.

Odgovorno poslovanje nije rezervisano samo za velike

Ipak, da ova pitanja ne ostanu daleka ni drugim predstavnicima maloprodaje, posebno onima iz sektora malih i srednjih preduzeća, u nastavku se nalazi par inicijativa koje se mogu primeniti već danas, kao deo društveno odgovornog poslovanja preduzeća koja posluju u ovom sektoru.

• Kartica lojalnosti koja pomaže lokalnoj zajednici – poznato je da veliki lanci imaju svoje kartice lojalnosti, putem kojih obezbeđuju popust ili druge pogodnosti potrošačima, ili da veliki brendovi odvajaju prihod od prodatih proizvoda za neki društveni cilj. Odnedavno, bez dodatnih ulaganja, ovakve akcije mogu sprovoditi i manje, lokalne radnje koje se priključe mreži „Stvarno važne kartice“ Fondacije Ana i Vlade Divac - na ovaj način, kroz doniranje dela prihoda ostvarenog od strane korisnika kartice, obezbeđuju se sredstva za podršku inicijativama iz lokalne zajednice, o kojima zajedno odlučuju potrošači putem glasanja, a radnje dobijaju društveno odgovoran program lojalnosti bez troškova ulaganja. Ova kartica, koju je pokrenula Fondacija Ana i Vlade Divac, za sada je dostupna u više gradova Srbije - Beogradu, Požarevcu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu...
• Doniranje viškova hrane – Društveno odgovorne kompanije okreću se praksama doniranja viškova hrane koje je moguće ostvariti u manjem obimu bez previsokih troškova za donatore, iako trenutni zakonski propisi ne deluju podsticajno na potencijalne donatore, da hranu koja predstavlja višak na tržištu doniraju, a na šta aktivno poslednih godinu dana ukazuje Koalicija za dobročintvo. Naime, za hranu koja je u roku upotrebe, trgovci bi morali da plate PDV kao da je ista i prodata, a druga prepreka vezana je za rok upotrebe „najbolje upotrebiti do“ koji je u smislu prometa, izjednačen sa rokom „upotrebljivo do“, bez obzira što je hrana sa rokom „najbolje upotrebljivo do“ još neki izvestan period upotrebljiva za ljudske potrebe. U međuvremenu, dok očekujemo da se propisi poboljšanju, uspostavljanje partnerstva trgovaca sa lokalnim organizacijama koje pomažu socijalno ugrožene može biti dobra poslovna odluka da se započne sa ovom praksom u manjem obimu i da se smanji količina otpada od hrane.
• Proaktivan odnos sa budućim zapslenima – Uključivanje u programe dualnog obrazovanja ili proaktivnije građenje partnerstava sa srednjim trgovinskim školama kroz organizaciju stručnih praksi, moglo bi da dovede do privlačenja motivisanih i angažovanih budućih zaposlenih. Kao jedan od načina za ulaganje u buduće kadrove, mogu se koristiti i stipendije za one najbolje ili najugroženije učenike. U prilog ovom vidu podrške mladima na školovanju, svakako ide i činjenica da je, krajem 2019. godine, na inicijativu Ministarstva prosvete i Koalicije za dobročinstvo, kao rezultat rada Saveta za filantropiju Predsednice Vlade u prethodnom mandatu, povećan neoporezivani iznos stipendija sa 11.741 dinar na 30.000 dinara, a prema poslednjem usklađivanju sa rastom cena, trenutno iznosi 30.967 dinara.

Integracija principa održivosti u svakodnevno poslovanje

Sektor trgovine, a posebno, sektor maloprodaje robe široke potrošnje, nalazi se u jedinstvenoj poziciji da utiče na razvoj dobrih praksi sa obe strane lanca vrednosti – kako kod dobavljača, tako i kod potrošača, oblikujući svakodnevicu jednog društva. I to je jedan od aspekata društvene odgovornosti, koji u strateškom smislu ne treba zanemariti. Naprotiv, potrebno je raditi na iznalaženju optimalnih načina da se ovaj potencijal u što boljoj meri iskoristi.

To se može postići samo kroz ulaganje istinskog napora, pojedinačno, kako preduzeća, tako i kolektivno, kroz formiranje platformi za saradnju i saveza sa svim relevantnim zainteresovanim stranama – poslovnim asocijacijama, udruženjima građana, nadležnim institucijama i međunarodnim partnerima. Dobar primer su veliki trgovinski lanci u Srbiji, članovi Foruma za odgovorno poslovanje, koje se suštinski bave ekološkim, socijalnim i upravljačkim pitanjima i integrišući principe održivosti u svakodnevno poslovanje.

Podrška zajednici tokom krize

Na kraju, ne može se ne primetiti, da su, u svemu onome što nas je zateklo sa pandemijom korona virusa, izuzimajući posebno pogođene sektore, preduzeća generalno dobro i brzo reagovala, kako u prilagođavanju poslovanja, tako i u podršci zajednici. Takođe, obično je reč o onima koji i u regularnim uslovima, imaju snažnu okrenutost ka principima odgovornosti.

Prema godišnjem upitniku Bolji biznis za bolje društvo koji je Forum za odgovorno poslovanje spoveo u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji realizuje Koalicija za dobročinstvo uz podšku USAID-a, 95% anketiranih kompanija uključilo se u pružanje podrške zajednici tokom krize. Anketirane kompanije su za potrebe ublažavanja negativnih efekata pandemije, a bazirano na podacima prikupljenim do kraja juna prošle godine, donirale u proseku oko sedam miliona dinara, dok je najveći evidentirani iznos pojedinačne donacije iznosio 54,4 miliona dinara. Podrška je u najvećoj meri bila u vidu novčanih donacija, ali se mogao videti i značajan udeo donacija u proizvodima. Podrška je pružana i kroz pro bono usluge, projekate usmerene na mala i srednja preduzeća, a kompanije su u velikoj meri koristile i svoje kanale kominikacije da pozovu građane na odgovorno ponašanje i poštovanje propisanih mera.

Agenda odgovornog i održivog poslovanja

Pandemija izazvana korona virusom, podstakla nas je, u Forumu za odgovorno poslovanje i Koaliciji za dobročinstvo, da se založimo za bolje pozicioniranje društveno odgovornog i održivog poslovanja, u situaciji kada je potreban usklađen napor svih društvenih aktera da, ne samo da prevaziđemo krizu, već i, da, iz nje izađemo kao jače i otpornije društvo. Počevši od krize izazvane korona virusom, do potrebe za boljim i održivijim društvom, može se reći da su svi izazovi sa kojima se suočavamo, različiti delovi iste slagalice - one koju svi zajedno – poslovni, civilni i javni sektor - pokušavamo da rešimo kroz Ciljeve održivog razvoja.

Ispitivanje stavova poslovne zajednice koje je Forum za odgovorno poslovanje sproveo prošle godine, potvrđuje da, pored onih specifičnih sektorskih, postoje i zajednički izazovi koje treba rešavati. Kada su u pitanju ljudi, to su: zapošljavanje mladih, obuke i treninzi za stručna zanimanja, radna inkluzija osoba sa invaliditetom, bezbednost i zdravlje na radu, kao i smanjenje nejednakosti i siromaštva. Kada je u pitanju zaštita životne sredine, izazovi i prilike za unapređenje su vezani za upravljanje otpadom i hemikalijama, energetsku efikasnost, efikasnost upotrebe prirodnih resursa pri proizvodnji i potrošnji, kao i kvalitet i dostupnost vode. Agenda odgovornog i održivog poslovanja koja poziva na čvršće angažovanje poslovne zajednice, i intenzivniju koordinaciju svih državnih i nedržavnih aktera u vezi sa identifikovanim prioritetima, biće predstavljena na konferenciji CSR Forum, koja će biti održana od 8. do 12. marta ove godine.