Da li je u Srbiji više zastupljena korporativna ili individualna filantropija?
U godinama koje su prethodile pandemiji, uzimajući u obzir dva ključna kriterijuma: broj akcija i visinu darovane sumi, možemo reći da su u Srbiji građani bili najaktivniji darodavci, a da su kompanije te koje daju najveći postotak poznate darovane sume. Međutim, sa 2020. godinom došlo je do promene. Posmatrajući ukupan broj akcija, poslovni sektor je učestvovao u gotovo 40 odsto njih, dok je učešće građana (kroz kampanje i odgovore na apele - masovna davanja) nešto niže - 30 odsto. Kada je u pitanju visina darovane sume, poslovni sektor je ponovo na prvom mestu, ovog puta ubedljivije, sa nešto više od 50 odsto učešća u ukupnoj darovanoj sumi, a slede ga građani sa 35 odsto. Bez obzira na ovu promenu okolnosti, najveći darodavci su i dalje: građani kroz masovna davanja, poslovni sektor i istaknuti pojedinci. Ove tri grupe donatora su u 2020. godini organizovale 86 odsto svih akcija, odnosno donirale 90 odsto ukupnih zabeleženih doniranih sredstava. Ono što je sasvim izvesno jeste da najveći odjek u javnosti imaju filantropske akcije koje zajednički podržavaju i građani i kompanije, tako da će Trag fondacija takve inicijative bezrezervno podržavati i nastaviti da promoviše i u budućnosti.
Za koje oblasti kompanije i mala i srednja preduzeća najviše izdvajaju sredstava?
Kompanije filantropske aktivnosti uglavnom sprovode kao deo svoje strategije društveno odgovornog poslovanja. U okviru tih aktivnosti, većina kompanija ima definisane oblasti i ciljne grupe za podršku. Pomoć se najčešće usmerava ka deci i mladima, starijim sugrađanima, ekonomski ugroženim građanima, a najviše se pažnje poklanja lokalnom i stanovništvu u ruralnim područjima, kojima se takođe donira sve - od finansijskih sredstava do vremena zaposlenih. Osim redovnih i strateških filantropskih aktivnosti, predstavnici poslovnog sektora navode da su spremni da pruže pomoć i u slučajevima kriznih humanitarnih situacija, poput COVID-19 epidemije. Za ovakve ad-hoc akcije neke kompanije odvajaju sredstva iz unapred određenog budžeta, dok druge, u skladu sa prirodom samog problema, reaguju po potrebi i u skladu sa svojim mogućnostima.
Poslovni sektor je i u 2020. godini približno 45 odsto svojih akcija davanja usmerio ka institucijama. Zabeležena je primetno veća podrška lokalnim i republičkim organima vlasti, a manja podrška neprofitnim organizacijama (samo u delu davanja koja su povezana sa pandemijom COVID-19), što je očekivano s obzirom na to kakve su ingerencije javnog sektora u sprovođenju epidemioloških mera. Jedan od pokazatelja uticaja krizne situacije na dugoročne trendove davanja poslovnog sektora jeste činjenica da je mesto kategoriji osoba sa invaliditetom u grupi najpodržavanijih korisničkih grupa “zauzela” kategorija stanovništva u riziku od siromaštva.
Kakav je značaj programa volontiranja, koje sprovode kompanije, za lokalnu zajednicu?
Sve je veči broj kompanija koje sprovode filantropske aktivnosti, a njihov osnovni motiv za davanja za opšte dobro je unapređenje kvaliteta života u zajednici, u kojoj ta kompanija posluje, „vraćanje“ zajednici, ali i izgradnja timskog duha unutar same kompanije. Poslednjih godina se beleži porast direktnog uključivanja zaposlenih u filantropske aktivnosti, kako kroz volonterski rad, tako i kroz druge vrste angažmana, dok same kompanije izveštavaju o sve većem broju prednosti učešća u dobrotvornim akcijama, ističući da je ovaj direktan angažman zaposlenih višestruko povoljno uticao na jačanje timskog duha, izgradnju pozitivne atmosfere u kompaniji, opšteg zadovoljstva zaposlenih i mnoge druge aspekte njihovog internog poslovanja. Tako se, osim direktnih donacija materijalnih sredstava, filantropske aktivnosti domaćih i međunarodnih kompanija sprovode i kroz mentorstvo, pružanje stručnih saveta i volonterske podrške, poboljšanje infrastrukture lokalnih zajednica, organizovanje kulturnih manifestacija i doniranje robe i odeće.
U 2020. godini, volontiranje je bilo zastupljenije u dobrotvornim akcijama nego prethodnih godina, naročito onim usmerenim na smanjenje efekata pandemije. Iako pomak u tom smislu nije značajan, zapravo je važna činjenica da su i darodavci i mediji češće nego ranijih godina prepoznavali volontiranje kao dobročinstvo.
Kako biste ocenili saradnju kompanija sa neprofitnim sektorom u realizaciji filantropskih inicijativa?
Tokom prethodnih godina, saradnja između poslovnog i civilnog sektora bila je u stalnom porastu. Ovo se može najbolje sagledati kroz sadržaj ovih partnerstva i programe koji se zajednički osmišljavaju i sprovode. Prednost saradnje sa neprofitnim organizacijama ogleda se u njihovoj ekspertizi, koja kompanijama (ali i drugim akterima) može biti veoma značajna kako bi efektnije uložile u zajednice u kojima posluju. Ta saradnja se ostvaruje u zavisnosti od namene filantropskih aktivnosti, te se tako neprofitne organizacije pozivaju na učešće na osnovu oblasti u kojima deluju ili grupa korisnika koje podržavaju. Neke kompanije su uključene u rad krovnih organizacija, poput, Srpskog filantropskog foruma, kroz koje ostvaruju kontakt sa potencijalnim neprofitnim saradnicima, dok druge u svoje aktivnosti uključuju one organizacije koje su aktivne u lokalnim zajednicama u kojima kompanija posluje ili organizacije koje oni izaberu putem javnih konkursa.
Cilj dodele VIRTUS nagrade za filantropiju je upravo isticanje i podržavanje kompanija, preduzeća i pojedinaca, koji su tokom 2021. godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica u kojima žive i posluju.
Za koje kategorije se VIRTUS nagrada za filantropiju dodeljuje poslovnom sektoru?
Od ukupno pet kategorija VIRTUS nagrade, tri se dodeljuju poslovnim subjektima: nagrada za korporativnu filantropiju, nagrada za malo i srednje preduzeće i nagrada za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora. Svake godine primimo veliki broj nominacija u kategorijama nagrada namenjenim poslovnom sektoru, što nas veoma raduje, jer to umnogome govori o angažovanju ovog sektora u izgradnji boljeg društva za sve nas. Nagrada predstavlja javno priznanje kompanijama i preduzećima, koja su na najdugoročniji i najefektniji način podržale inicijative za opšte dobro, koja odgovorno posluju i koja svojim donacijama rešavaju važna pitanja, donoseći pozitivne promene u zajednicama u kojima posluju. U našem društvu, generalno, postoji malo informacija o dobrotvornim aktivnostima poslovnog sektora, te njihovi doprinosi često ostanu nevidljivi široj javnosti, iako su veoma značajni. Kompanije i preduzeća, koja već dugi niz godina značajno ulažu u razvoj zajednica, zaslužuju da budu istaknuta, kao inspiracija i pozitivan primer drugima.
Koji su uslovi da bi neko aplicirao za nagradu za korporativnu filantropiju?
Nagrada za korporativnu filantropiju dodeljuje se kompaniji koja pomaže aktivnosti i projekte od opštedruštvenog značaja na strateški i promišljen način. Za ovu nagradu mogu da konkurišu kompanije koje imaju više od 500 zaposlenih, razvijenu strategiju društveno odgovornog poslovanja i jasno utvrđene oblasti koje podržavaju. Finansijska vrednost donacije jeste od velikog značaja, ali je podjednako važno da li su oblasti koje je kompanija podržala relevantne za zajednicu, koliko su korisnika obuhvatile, da li je kompanija ovakve inicijative podržala više puta, da li ih je podržala samo doniranjem novca ili/i kroz volontiranje i doniranje robe, i kakvi su rezultati postignuti, odnosno koji je njihov dugoročni efekat. Uz ovu kategoriju nagrade, velike kompanije mogu biti nominovane i za nagradu za dugoročno partnerstvo između poslovnog i civilnog sektora, pri čemu se poseban naglasak stavlja na uspešno, brižljivo osmišljeno partnerstvo između kompanije i organizacije civilnog društva, a u cilju rešavanja nekog ozbiljnijeg društvenog problema. Ovde se akcenat stavlja na međusektorsku saradnju i zajedničke napore usmerene na rešavanje problema u zajednici, pre nego na finansijsku podršku.
Ove godine obeležavate značajan jubilej, VIRTUS nagrada za filantropiju dodeljuje se 15. put zaredom. Pomenimo neke od ranijih dobitnika iz poslovnog sektora.
Pored glavnih nagrada, žiri se uvek potrudi da dodeli određeni broj specijalnih nagrada, kako bi posebno istakao neke značajne i zanimljive doprinose. Pomenuću samo neke: prošle godine Specijalna VIRTUS nagrada za najinovativniji projekat pripala je Delta Holdingu za jedinstveni projekat „Naše selo” kojim je kompanija pokrenula razvoj i obnovu sela u Srbiji, pružajući znanja o modernoj poljoprivredi, novčanu podršku, kao i podršku u plasmanu 40 gazdinstava u selima u okolini Zaječara. Tokom 2020. godine, zaposleni u kompaniji su opredelili više od 400 volonterskih sati edukujući i savetujući meštane o primarnoj i sekundarnoj proizvodnji, a u okviru akcije „Pijaca Naše selo“ otkupljivali su proizvode ovih gazdinstava pomažući im da ostvare redovnu zaradu tokom kriznog perioda. Specijalna VIRTUS nagrada za doprinos rodnoj ravnopravnosti pripala je kompaniji IKEA Srbija za sveobuhvatni doprinos rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena u Srbiji. Tokom 2020. godine, kompanija je sprovela kampanju protiv nasilja u porodici „Siguran dom je bolji dom“, kao odgovor na eskalaciju ovog društvenog problema usled COVID-19 pandemije. Kako bi doprinela rešavanju ovog problema u lokalnoj zajednici, u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, IKEA je uputila novčanu donaciju više od 700 porodica i 1.500 pojedinaca širom Srbije, koje pripadaju ranjivim kategorijama stanovništva, uključujući žene koje su doživele porodično nasilje.
