Sa jedne strane, cilj ovih kompanija je da zaštite životnu sredinu, dok je sa druge strane, njihova namera da ubrzaju cirkularnost i doprinesu ekonomskom razvoju. Kada biraju proizvode koje će korisititi i sami kupci sve više pažnje posvećuju načinu na koji se kompanije kojima poklanjaju poverenje odnose prema životnoj sredini. Jedna od centralnih tačaka je ambalaža i način na koji se ona može ponovno upotrebiti i na taj način sačuvati zemljište, voda i vazduh.
Bojana Perić, direktor, Ekostar Pak
U Evropskoj uniji pitanja ambalaže regulisana su još od davne 1994, Direktivom koja reguliše pakovanja i otpad od pakovanja. Ta direktiva pruža okvir u kojem je moguće unapređivati životnu sredinu, održivi razvoj i povećati broj radnih mesta. Upravo jedan od dva ključna cilja ove direktive doprineo je da se znatno poveća obim i povrat reciklaže pakovanja. I zato, treba da sledimo put zemalja članica EU koje predvode transformaciju čitavog lanca pakovanja, kako bi se pronašla održiva rešenja koja doprinose tome da pakovanja u što manjoj meri zagađuju životnu okolinu. Takođe, ovaj način razmišljanja i poslovanja doprinosi kontinuiranom razvoju novih načina sortiranja, prikupljanja otpada i unapređenju tehnologije za recikliranje. Odgovoran odnos prema ambalaži počiva na principu produžene odgovornosti, koji proizvođače usmerava da na odgovoran način upravljaju svojom ambalažom tokom čitavog životnog veka proizvoda.
Primena principa produžene odgovornosti
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, količina ukupno stavljene ambalaže na tržište Srbije tokom 2020. godine iznosila je 362.236 tone, dok je količina ponovno iskorišćenog ambalažnog otpada bila 226.021 tone. To znači da je gotovo dve trećine ambalaže sistemom reciklaže vraćeno u ponovnu upotrebu. Produžena odgovornost proizvođača definisana je Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu iz 2009. godine i upravo podrazumeva odgovornost proizvođača za celokupan životni vek proizvoda, a samim tim i ambalažu u koju je upakovan. Obavezu da sakuplja, ponovno iskoristi i reciklira ambalažni otpad, privredni sektor u Srbiji u sve većoj meri ispunjava. Sistemski uređeno upravljanje ambalažnim otpadom deo je evropskih propisa o cirkularnoj ekonomiji, koji kao zajednički cilj predviđa reciklažu ambalažnog otpada od najmanje 70% masenog udela ukupnog ambalažnog otpada do kraja 2030. godine.
Kompanije u Srbiji su sve više posvećene poštovanju principa produžene odgovornosti - brojka od 492 kompanije koje su bile u sistemu 2010. godine, porasla je na 1.918 kompanija koje revnosno ispunjavaju svoju zakonsku obavezu. Kompanije sve češće odlučuju da upravljanje iskorišćenom ambalažom povere Operaterima sistema, poput kompanije Ekostar Pak, koja u ime svojih klijenata organizuje sakupljanje, ponovno korišćenje i reciklažu ambalažnog otpada na teritoriji Srbije već više od deset godina.
Ekostar Pak, jedan je od lidera među operaterima u Republici Srbiji, u recikliranju i ponovnom iskorišćavanju ambalažnog otpada. Samo tokom protekle godine ova kompanija reciklirala je više od 80.000t, dok je u prvoj deceniji poslovanja reciklirano više od 560.000t otpada i dostignuto je 62% ispunjenja nacionalnih ciljeva za 2021. godinu. Ekostar Pak nastoji da edukacijom privrednika u velikoj meri doprinese adekvatnom zbrinjavanju ambalažnog otpada, kako bi ispunili i zahteve potrošača koji su se promenili i koji se sve više okreću ka kompanijama koje su ekološki odgovorne i koje nastoje da povećaju svoje ekološke potencijale.
Kroz saradnju sa više od 800 klijenata širom Srbije, Ekostar Pak pomaže privredi da ispuni svoje obaveze društveno odgovornog poslovanja. Broj kompanija u sistemu se svake godine povećava, jer se sve više polaže pažnje na važnost cirkularne ekonomije, recikliranje i odgovorno upravljanje ambalažnim otpadom.
Organizacijom različitih akcija za sve uzraste širom Srbije, Ekostar Pak nastoji da među građanima probudi svest o tome da se jedna mala navika u svakodnevnoj rutini direktno odražava na očuvanje prirodne sredine. Tim Ekostar Paka možete sresti sa svojim partnerima i građanima u parkovima prirode, u stambenim naseljima, na muzičkim festivalima, u školama i vrtićima, sportskim kampovima… Na različitim mestima, među različitim ljudima, jer ovo je akcija koja je važna za sve i od koje benefit imaju – svi. Osim toga, Ekostar Pak kao društveno odgovorna kompanija oseća odgovornost da edukuje, posebno mlade koji kroz akcije poput „Koša za reciklažu“, uče kako da recikliraju i da se brinu o životnoj sredini. Osim toga, Ekostar Pak sprovodi brojne akcije čišćenja, sadnje drveća, podstiče mlade da vrše primarnu selekciju i separaciju ambalaže i da od najranijeg doba shvate važnost reciklaže.
Građani kao važna karika u lancu „proizvod–otpad-proizvod“
Kroz proces reciklaže, čuva se neverovatno velika količina energija i sirovina. Na primer, Ekostar Pak je tokom poslovanja do sada reciklirao 354.000t papira i na taj način je sačuvano više od pet miliona stabala. Reciklažom stakla do sada je sačuvano 28.000t peska – tačno onoliko koliko su teška tri Ajfelova tornja. Takođe, 30.000t metalne ambalaže govori o velikoj uštedi energije – samo reciklažom jedne limenke štedi se energija koja je potrebna za pravljenje 20 novih. Upravo zato, da bi ciklični proces reciklaže bio sveobuhvatan, od nemerljivog značaja je da svi u njemu učestvujemo. Uloga građana posebno je važna u fazi primarne selekcije otpada, koja podrazumeva sakupljanje i sortiranje otpada prema vrsti materijala na mestu nastanka. Samo na taj način obezbeđujemo njegovo ponovno iskorišćavanje.
Adekvatna separacija otpada omogućava dobijanje kvalitetne sirovine i ispunjenje propisanih specifičnih ciljeva za svaki od materijala. Dosledno sprovedena primarna separacija predupređuje troškove sortiranja u narednim fazama, daju veću vrednost sortiranog materijala za dalju upotrebu i smanjenje količinu ukupnog komunalnog otpada.
Važno je naglasiti da primarna selekcija otpada od ostatka komunalnog otpada smanjuje opterećenje na deponije. Ovo je prvi i najvažniji korak kada se govori o cirkularnoj ekonomiji, ali i svojevrsno “civilizacijsko” pitanje. Jer, samo na taj način doprinosimo očuvanju zdravijeg okruženja, smanjenju količina otpada u prirodi, doprinosimo uštedi energije, smanjenju zagađenja vode, vazduha, zemljišta i trošenju prirodnih resursa.
Šta se dešava sa otpadom nakon primarne selekcije?
Ambalažni otpad koji su građani sortirali prolazi kroz još jedan proces sortiranja. Koliko god da su građani predani i revonosni u odvajanju otpada, dogodi se da u namenskim kontejnerima završe i drugi materijali. Zato je neophodno, dodatno, na sortirnim linijama selektovati otpad prema vrstama. Priprema za transport ovako razdvojenog otpada podrazumeva presovanje i baliranje. Tek nakon toga otpad se upućuje u fabrike za reciklažu.
Cirkularna ekonomija: ekonomski rast uz očuvanje zdravog okruženja
Iako nekada deluje da su ekonomski razvoj i očuvanje prirode isključujuće kategorije, sistem cirkularne ekonomije upravo ukazuje na to da ekonomski rast može da ide ruku pod ruku sa zdravim prirodnim okruženjem. Ovaj model doprinosi manjem zagađenju životne sredine, očuvanju prirodnih resursa, građanima omogućava bolji kvalitet života, sigurniju budućnost i ekonomski napredak.
Cirkularna ekonomija podrazumeva primenu novih tehnologija, modernizaciju društva, veće angažovanje. Zato ona predstavlja mogućnost za ubrzani razvoj i veću konkurentnost privrede.
Sve veći nivo svesti o važnosti čuvanja sirovina, i samim tim i o unapređenju zaštite životne sredine, vidljiv je i kod kompanija i kod građana, koji jedino zajedničkim naporom mogu doprineti da se desi tranzicija u pravcu cirkularne eonomije kroz korišćenje otpada kao resursa.
