Piše: Nina Elezović, direktorka sektora za korporativne poslove i održivost u Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora
Taman kad se nazire kraj pandemije koronavirusa, ekonomije širom sveta suočavaju se sa najvećim inflatornim pritiskom i potencijalnom recesijom u nekoliko poslednjih decenija.
Kao neko ko se bavi održivim poslovanjem, ne mogu a da se ne zapitam – na mapi obojenoj inflacijom, rastućim cenama energenata i geo-političkom neizvesnošću, gde je mesto za održivost i zelene politike? Da li ćemo, kako bismo smanjili troškove, održivost ponovo staviti na drugo mesto? U nadi da taj scenario nije opcija, podelila bih svoja zapažanja zašto ne bismo smeli da se opredelimo za deprioritizaciju zelene agende.
1. TROŠIMO MANJE – Kad inflatorna spirala uđe u domaćinstvo, instiktivno i iskustveno gledamo kako da trošimo manje. I to je prva važna lekcija kojoj nas ekonomika domaćinstva uči, a koju možemo primeniti na održivost. Suština koncepta održivosti jeste u manjoj potrošnji – vode, energije, drugih resursa – kao i njihovoj ponovnoj upotrebi.
2. ODRŽIVOST VIŠE NIJE STVAR IZBORA – Pogledajmo klimatske promene, kao jedan od dokaza neodrživo brzog rasta poslovanja od industrijske revolucije na ovamo. Ekstremne suše i razarajuće poplave širom sveta reflektovale su se ne samo na cenu energenata, nego i na cene poljoprivrednih proizvoda. A, u globalizovanom svetu, posledice ovog povećanja utiču na svaku ekonomiju, posebno pogađajući manje razvijene zemlje. Održivost, dakle, postaje neophodnost za dalji razvoj.
| Pomozimo da „stablo“ održivosti pusti duboke korene i poraste, jer ćemo u plodovima uživati i mi i buduće generacije |
3. TAKMIČENJE U KOJEM POBEĐUJEMO ZAJEDNO – Umesto da se takmičimo ko će biti lider u sektoru, hajde da se takmičimo ko će da predvodi kad je održivost u pitanju. Jer u tom takmičenju pobeđuje planeta, generacije naše dece, i rastu svi biznisi. Industrija je napravila značajne korake kroz štednju resursa, uvođenje održive ambalaže, ulaganje u infrastrukturu za reciklažu, aktivno učestvovanje u dijalogu. Ne čekajmo da nešto dođe kao zakonska obaveza ili zahtev potrošača – promena potiče od nas.
4. NESTRPLJIVI OPTIMIZAM – Kao predstavnica kompanije u kojoj radim, ali i kao predsedavajuća AmCham Srbija Odbora za životnu sredinu, optimista sam. Vidim veliko interesovanje raznovrsnih industrija za učešće u radu Odbora, što pokazuje da smo temu održivosti prioritizovali i u izazovnim vremenima. Istovremeno sam i nestrpljiva da vidimo još više konkretnih akcija i reči prevedenih u dela svih učesnika u javnom dijalogu.
Svaka kriza nas nečemu uči. Iz aktuelne učimo da će “novo normalno” u ekonomskoj realnosti koja će uslediti biti ODRŽIVO POSLOVANJE. Zato, pomozimo da „stablo“ održivosti pusti duboke korene i poraste, jer ćemo u plodovima uživati i mi i buduće generacije.
