Rađeno na uzorku od skoro 1.700 kompanija, ovo istraživanje PKS pokazuje da većina ispitanika na početku 2023. godine očekuje nastavak održivih uslova za poslovanje - 63 odsto rast ili isti nivo prometa, a 37% prognozira smanjenje. Predstavnici komunalnih delatnosti, saobraćaja i energetike ističu se po optimizmu, a najveće izazove očekuju anketirani iz drvne industrije i turizma.
Ono što zabrinjava jeste rast troškova inputa kod 71 odsto kompanija u četvrtom kvartalu u odnosu na treći 2022. Cene gotovih proizvoda i usluga povećalo je 38 odsto anketiranih dok 58% ispitanika cene nije menjalo. Kako ističu privrednici, niže cene resursa ključni su faktor efikasnijeg poslovanja i iskorišćenosti kapaciteta.
Privrednici pokazuju umereni optimizam za prvi kvartal 2023. godine u pogledu kretanja izvoza tako da četvrtina ispitanika očekuje rast, 52 odsto isti nivo, a 23 odsto smanjenje izvoznih aktivnosti. Stabilnu situaciju očekuju i uvoznici.
Kada je reč o investicijama od 57 odsto anketiranih kompanija koje planiraju investicije u 2023. godini, čak 88 odsto procenjuje da će imati povećan ili isti obim ulaganja i to najviše u uvoznu i domaću opremu, građevinske objekte i zemljište. Podsticaje državnih institucija i lokalnih samouprava koristilo je 16 odsto anketiranih privrednih subjekata, a čak 80 odsto anketiranih izjavilo je da raspolaže sa dovoljno sredstava za optimalno finansiranje poslovanja.
Kako krajem prošle tako i početkom 2023. godine, zaposlenost je stabilna tako da 93% ispitanika ne očekuje smanjenje broja zaposlenih.
Kompanije koje su učestvovale u januarskoj anketi PKS zapošljavaju preko 265.000 radnika, u 2021. ostvarile su 26 milijardi evra poslovnog prihoda, a prema podacima Uprave carina u četvrtom kvartalu 2022. godine su dostigle robni izvoz vredan 9,3 milijarde evra, 28 odsto više u odnosu na isti period 2021. godine. Oko 17 odsto kompanija iz uzorka imaju strani osnivački kapital.
Privreda Srbije, kao vodeća na prostoru Zapadnog Balkana, ostvarila je rast privredne aktivnosti u četvrtom kvartalu od oko 0,4 procenta što je nakon jedan odsto u trećem kvartalu pokazatelj osetnog usporavanja privredne aktivnosti u drugom delu godine.
To će značiti da će ukupan rast BDP u 2022. godini sasvim izvesno biti u ciljanom intervalu Narodne banke Srbije između dva i tri odsto, odnosno oko 2,3%. Međunarodne finansijske institucije, kao što su Svetska banka i MMF, su tokom 2022. godine korigovale naniže prvobitne projekcije rasta BDP Srbije pa tako, u 2023. godini, očekuju rast 2,3 odsto i 2,7 odsto respektivno.
izvor: InStore
foto: unsplash/Yibei Geng
