Padu međugodišnje stope inflacije na ispod dva odsto, koje Evropska centralna banka inače dugoročno cilja, najviše je doprinelo pojeftinjenje energenata. Sa druge strane, usluge su poskupele nešto više od proseka, naveo je nacionalni zavod za statistiku Destatis.
Inflatorni pritisak mesecima popušta, mada je u julu stopa nakratko poskočila, na 2,3 odsto. U junu je bila na 2,2 odsto, a u maju na 2,4 procentnih poena.
Avgustovske cene su bile 0,1 odsto niže od julskih, a bazna inflacija, koja isključuje snažnije oscilirajuće cene energenata i hrane, popustila je za 0,1 odsto, na 2,8 odsto godinu-na-godinu.
Ekonomski instituti su prethodno najavili povratak cenovne stabilnosti. Minhenski Ifo je nešto ranije u četvrtak prognozirao pad inflacije na ispod dva odsto, pozivajući se na anketu preduzeća o planiranim cenama.
Statistika pokazuje da su u drugom kvartalu ove godine plate poništile efekat inflacije na kupovnu moć. Pa opet, potrošnja, jedan od stubova domaće privrede, još nije živnula. Naprotiv, u drugom kvartalu je bila 0,2 odsto slabija nego u prethodna tri meseca.
Uzdržanost potrošača ilustruje i indeks njihovog raspoloženja koji izrađuju nirnberški ekonomski instituti GfK i NIM. Stanje indeksa ukazuje na pesimistična očekivanja i rastuću sklonost ka štednji.
Izvor: dpa
Foto: Julian Stratenshulte/dpa
