Operativni prihodi povećali su se za 5,9%, znatno više nego operativni rashodi (porast za 3,7%), što je imalo za rezultat bolji koeficijent troškova i prihoda od 45,8%. Od početka godine, kreditni portfolio se povećao za 2,7% na 213,5 milijardi evra, dok su se depoziti klijenata povećali za 3,0% na 239,7 milijardi evra. Troškovi rizika su se povećali za 5 baznih poena u odnosu na isti period prethodne godine na 211 miliona evra, dok se koeficijent problematičnih kredita (NPL) neznatno povećao na 2,4% (12/2023: 2,3%). Neto rezultat ove bankarske grupe na kraju septembra ove godine iznosio je 2,52 milijarde evra (1-9/2023: 2,31 milijardu evra).
Naš obim odobrenih kredita se povećao u prvih devet meseci, premda je ekonomsko okruženje i dalje oslabljeno. Posebno primećujemo da stambeni krediti posle dužeg vremena pokazuju znake oporavka, u značajnoj meri zbog opadanja referentnih kamatnih stopa. Iako su se naši troškovi rizika neznatno povećali, i dalje su na niskom nivou i naša kapitalizacija je veoma snažna. Sve ovo nam omogućava da nastavimo da ispunjavamo svoju ulogu u pružanju finansiranja za investicije i razvoj u našem regionu, kao i da nastavimo svoj put ka daljem rastu, izjavio je Peter Bosek, predsednik Izvršnog odbora Erste Grupe.
Prvih devet meseci karakterisao je stabilan rast našeg operativnog poslovanja. Uspeli smo da blago povećamo obim kredita i da unapredimo sve osnovne komponente prihoda. Sve to je dovelo do povećanja operativnog rezultata za gotovo osam procenata. Na osnovu toga možemo da iz više uglova dodatno revidiramo naviše svoju već pozitivnu prognozu za 2024. godinu, dodao je Štefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe.
Neto prihod od kamata povećan zahvaljujući većem obimu kredita
Neto prihod od kamata povećao se na 5.591 milion evra (+3,1%; 5.422 miliona evra), na svim ključnim tržištima izuzev Austrije, na bazi većeg obima kredita i nižih kamatnih rashoda za depozite klijenata. Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 2.158 miliona evra (+11,4%; 1.938 miliona evra). Rast je zabeležen na svim ključnim tržištima, najviše u uslugama platnog prometa i u upravljanju sredstvima. Neto rezultat od trgovanja se povećao na 428 miliona evra (337 miliona evra); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha opala je na -70 miliona evra (-18 miliona evra). Kretanje ove dve stavke uglavnom se moglo pripisati efektima valuacije. Operativni prihodi su porasli na 8.319 miliona evra (+5,9%; 7.853 miliona evra).
Poboljšan operativni rezultat, kao i koeficijent troškova i prihoda
Opšti administrativni rashodi porasli su na 3.809 miliona evra (+3,7%; 3.675 miliona evra). Rashodi za zaposlene povećali su se na 2.318 miliona evra (+5,6%; 2.195 miliona evra) zbog povećanja zarada. Ostali administrativni rashodi povećali su se na 1.086 miliona evra (+2,3%; 1.062 miliona evra). Dok su uplate u programe osiguranja depozita koje su uključene u ostale administrativne rashode – i uglavnom već unapred proknjižene za celu 2024. godinu – opale na 72 miliona evra (119 miliona evra), rashodi za IT su porasli na 451 miliona evra (403 miliona evra). Amortizacija i depresijacija iznosile su 405 miliona evra (-2,9%; 417 miliona evra). Opšte uzev, operativni rezultat je značajno porastao i iznosio je 4.510 miliona evra (+7,9%; 4.178 miliona evra), a koeficijent troškova i prihoda se poboljšao i iznosio je 45,8% (46,8%).
Koeficijent problematičnih kredita (NPL) i dalje na niskom nivou od 2,4%
Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata („troškovi rizika“) iznosile su -211 miliona evra ili 13 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima (128 miliona evra ili 8 baznih poena). Izdvajanja za rezervisanja po kreditima i potraživanjima zabeležena su najviše u Austriji. Zabeleženi su pozitivni doprinosi prihoda od naplate već otpisanih kredita, takođe najviše u Austriji. Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na osnovu bruto kredita odobrenih klijentima zabeležio je neznatan porast i iznosio je 2,4% (2,3%). Koeficijent pokrivenosti problematičnih kredita (isključujući sredstva obezbeđenja) opao je na 78,7% (85,1%).
Snažan operativan rezultat osnova za veću neto dobit
Ostali operativni rezultat iznosio je -289 miliona evra (-327 miliona evra). To obuhvata izdvajanje u iznosu od 90 miliona evra za rezervisanje po osnovu međubankarskog oslobađanja u skladu s članom 6, odeljak 1, pododeljak 28 (2. rečenica) austrijskog Zakona o PDV-u. To oslobađanje Evropski sud pravde ili Komisija EU mogli bi klasifikovati kao pomoć koja nije u skladu s pravom EU i stoga će možda morati da bude refundirano. Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka, koji su već uključeni u ovu stavku za celu 2024. godinu, zabeležili su značajan pad na 28 miliona evra (113 miliona evra), jer u evrozoni 2024. godine neće biti naplaćene redovne godišnje uplate. Dažbine na bankarsko poslovanje plaćene su na sva četiri ključna tržišta. One iznose 194 miliona evra (148 miliona evra) i utiču na ostali operativni rezultat. Od toga, 137 miliona evra (119 miliona evra) plaćeno je u Mađarskoj. U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 30 miliona evra (29 miliona evra), u Rumuniji 27 miliona evra (novouvedeno 2024. godine). Porez na bankarsko poslovanje u Slovačkoj od 74 miliona evra proknjižen je na stavci poreza na dobit.
Porezi na dobit iznosili su 817 miliona evra (670 miliona evra). Pad dela dobiti koji pripada manjinskim udelima na 653 miliona evra (741 milion evra) bio je posledica nižih profitabilnosti štedionica. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća porastao je na 2.516 miliona evra (2.310 miliona evra) na bazi snažnog operativnog rezultata i boljeg ostalog operativnog rezultata.
Povećan obim kredita i depozita, koeficijent CET1 na nivou od 15,6% (pro forma)
Ukupan kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 27,4 milijarde evra (26,1 milijarda evra). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), osnovni akcijski kapital (CET1, konačni) iznosio je 23,6 milijardi evra (22,9 milijardi evra), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) 29,9 milijardi evra (29,1 milijarda evra). Periodična dobit za prvu polovinu godine uključena je u gore navedene rezultate, ali periodična dobit za treći kvartal nije. Ukupni rizik (rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, CRR, konačni) porastao je na 155,9 milijardi evra (146,5 milijardi evra). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 15,1% (15,7%), odnosno 15,6% na pro forma osnovi, dok je koeficijent ukupnog kapitala iznosio 19,2% (19,9%).
Bilansna suma se povećala na 346,5 milijardi evra (+2,8%; 337,2 milijarde evra). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda opali su na 24,0 milijardi evra (36,7 milijardi evra), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 33,2 milijarde evra (21,4 milijarde evra). Od početka godine, krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na 213,5 milijardi evra (+2,7%; 207,8 milijardi evra). Na strani pasive, depoziti banaka zabeležili su pad na 16,9 milijardi evra (22,9 milijardi evra). Depoziti klijenata su porasli – najviše u Češkoj Republici i Rumuniji – na 239,7 milijardi evra (+3,0%; 232,8 milijardi evra). Koeficijent kredita i depozita iznosio je 89,0% (89,3%).
Prognoza
Nakon dobrog razvoja poslovanja u prvih devet meseci godine, Erste Grupa je svoju finansijsku prognozu za 2024. godinu ponovo revidirala naviše i sada ima za cilj prinos na materijalni kapital (ROTE) od više od 16%, u odnosu na ranije prognoziranih više od15%.
Neto profitabilnost koja je bolja od očekivane trebalo bi da prvenstveno bude bazirana na višim neto prihodima od kamata, za koje se sada predviđa da će porasti za više od 2% u odnosu na 2023. godinu. To se može pripisati pozitivnim efektima promenjenih kamata na depozite klijenata i kredite sa fiksnom stopom, kao i rastu kredita za oko 5% (nepromenjen) i veće dobiti po osnovu portfolija obveznica, što sve i više nego kompenzuje negativni efekat smanjenja kamatnih stopa od strane centralnih banaka. Očekivanja u pogledu rasta neto prihoda od naknada i provizija (porast za oko 10% u odnosu na 2023. godinu) i inflacije operativnih rashoda (porast za oko 5% u odnosu na 2023. godinu) ostaju nepromenjena.
Kada je u pitanju operativna efikasnost, Erste Grupa sada predviđa koeficijent troškova i prihoda koji neće biti viši od 48%. Prognoza za troškove rizika ostaje nepromenjena na nivou od 20 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima, kako ekonomski rezultati u zemljama u kojima Erste Grupa posluje – mada pokazuju određeno odstupanje u pogledu rasta BDP-a u rasponu od otprilike 0% do 4% za 2024. godinu – ostaju u velikoj meri nepromenjeni.
Finansijski rezultati (bilans uspeha) za period od januara do septembra 2024. godine porede se s rezultatima za period od januara do septembra 2023. godine, a stavke bilansa stanja od 30. septembra 2024. godine sa stavkama od 31. decembra 2023. godine.
Izvor: InStore
Foto: Erste Bank
