Među njima su istakli potrebu za upravljanjem potencijalom proizvodnje vina kako bi se rešila prekomerna ponuda. Ti alati, kažu, uključuju ciljane programe krčenja vinograda za određene regione ili vinske sorte, privremenu modulaciju proizvodnog potencijala kroz fleksibilniji sistem upravljanja odnosno odobrenja sadnje i ponovnu sadnju vinove loze ili mehanizme za olakšavanje prilagođavanja prinosa grožđa.
Grupa takođe naglašava potrebu za jačanjem otpornosti vinogradara na tržišne i klimatske rizike efikasnijom borbom protiv nepoštene trgovačke prakse.
Kada je reč o proračunu Zajedničke poljoprivredne politike za vinski sektor, preporučuju izmene nacionalnih programa podrške kako bi bili fleskibilniji i omogućila se brža reakcija na tržišne ili klimatske poremećaje.
Dalje, ističe se važnost prilagođavanja sektora promenjivim preferencijama potrošača i globalnim tržišnim trendovima, podstičući inovacije i razvoj proizvoda poput dealkoholisanih vina.
Preporučuje se olakšavanje direktne prodaje od proizvođača do potrošača i podsticanje enoturizma, kao i promovisanje vina EU-a kao simbola održivosti, ruralnog razvoja i kulturne baštine.
Potrebno je ojačati otpornost našeg vinskog sektora kao i prilagoditi ga novim tržišnim trendovima kako bismo osigurali dugoročnu održivost. Kroz ove mere, koje uključuju povećanje konkurentnosti, održivosti i otpornosti, osiguraćemo da sektor bude bolje pripremljen za budućnost i sposobniji da se nosi sa izazovima koji nas čekaju, istakao je Kristof Hansen, poverenik za poljoprivredu i hranu.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
