U analizi Spoljnotrgovinske komore BiH navedeno je da je rezultat ovih kretanja pad pokrivenosti uvoza izvozom na 17,46%, što ukazuje na dodatno produbljivanje trgovinskog deficita u ovoj kategoriji.
Iako je rast izvoza vina i dalje prisutan, on je u ovoj godini bio skromniji u odnosu na prethodne godine. Međutim, ohrabrujuće je što dolazi do stabilizacije vrednosti izvoza i rasta prosečne cene po kilogramu vina, što ukazuje na bolju tržišnu pozicioniranost domaćih vina. Ukoliko pogledamo kretanje vrednosti po količini izvoza tokom prvih šest meseci 2022/2023. godine, evidentno je da se prosečna izvozna cena jednog kilograma vina povećala sa 2,67 KM (1,36 evra) u 2024. na 3,39 KM (1,73 evra) u 2025, što predstavlja rast od 0,72 KM (0,37 evra) po kilogramu, ističu iz Komore.
U prvih šest meseci, najveća izvozna tržišta za vina iz Bosne i Hercegovine ostaju Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Nemačka, dok se listi pridružila i Švedska. Hrvatska, kao i prethodnih godina, čini najveći udeo izvoza od 65%.
Najznačajniji uvozni partneri ostaju Hrvatska, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora i Francuska.
Najveće učešće u ukupnom uvozu imala je Hrvatska sa 32%, a zabeležen je i kontinuiran rast uvoza iz Crne Gore i Severne Makedonije.
Kada se analizira kretanje vrednosti po količini uvoza tokom prvih šest meseci 2022/2023. godine, prosečna cena jednog kilograma uvoznog vina porasla je sa 5,54 KM (2,83 evra) na 5,82 KM (2,97 evra), navode iz Spoljnotrgovinske komore BiH.
Izvor: Biznis.ba
