Autor: Euromonitor
Potencijalna povezanost životinja u prenošenju virusa COVID-19, u kombinaciji sa wet tržištima, postavila je hranu životinjskog porekla u centar pažnje. Nabavka namirnica je postala prioritet za potrošače, proizvođače, kao i vlade zemalja širom sveta, ne samo u kategoriji mesa, već i za celokupan lanac snabdevanja. Sve češći zahtevi u vezi sa transparentnošću porekla hrane, ogromne tehnološke investicije u proizvodnji, e-trgovina i dostava, otvaraju nove mogućnosti praćenja namirnica od proizvodnje pa sve do krajnjeg potrošača, takođe poznatog kao kocept „od njive do trpeze“. Sve ove promene na globalnom nivou ostaviće dugoročne „posledice i implikacije“ na celokupan lanac ishrane, ali i na krajnjeg kupca.
Oprez u ishrani i hrana kao lek
Granica između zdrave hrane i suplemenata polako nestaje, kako funkcionalnost postaje prioritet za potrošače, posebno kada je reč o imunitetu, zdravoj probavi, ali i dobrim raspoloženjem. Sastojci i nutritivna svojstva su često pod lupom potrošača koji traže kvalitetne dodatke, a vlade zemalja su i dalje zabrinute za javno zdravlje. Imunitet i zdrava probava, kao i velika želja kupaca za hranom i pićima koji jačaju imunitet, inspirisali su mnoge proizvođače na inovativne proizvode. Na primer, tvrdnje o jačanju imunog sistema zahvaljujući konzumiranju jogurta i proizvoda od kiselog mleka porasle su za 24%, a tvrdnje o pozitivnim dejstvima probiotika porasle su za 9%, u globalu, između 2019. i 2020.
Hrana za telo i um
Rešavanje emocionalnog i mentalnog blagostanja, oslobađanje od stresa i kvalitetan san, postali su ključni trendovi u oblasti zdrave ishrane. Kompanije su već počele da istražuju različite načine pozicioniranja svojih proizvoda u ovoj kategoriji. Na primer, proizvodnja CBD hrane i pića, upotreba različitih dodataka za popravljanje raspoloženja - postaju sve popularniji dodaci u cilju smanjenja stresa.
Još jedan trend u razvoju, koji dobija na snazi, je funkcionalna hrana sa akcentom na lepoti. Sve više potrošača se interesuje za proizvode koji obećavaju da će im pružiti "unutrašnju lepotu". Jedan od primera je kolagen koji je doživeo snažan rast poslednjih godina, uglavnom zbog njegove povezanosti sa jačanjem kose, noktiju, zglobova, kao i sa negom kože. Prema istraživanju Euromonitora "Glas potrošača: Zdravlje i ishrana", u 2021. godini, 46% globalnih potrošača je umereno ili izuzetno zabrinuto za zdravlje svoje kože, a 52% za bolove u zglobovima i mišićima. Imajući to na umu, vodeće kompanije za proizvodnju hrane i pića započele su ulaganja u ovu oblast. Na primer, Danone je lansirao svoj prvi jogurt sa kolagenom u okviru svog brenda Light+Fit, u SAD-u 2020.
"Čista" etiketa i minimalna obrada
Potrošači sve više žele transparentnost, manje obrađenu hranu i prirodne proizvode. Rastuća potražnja za jednostavnim i prepoznatljivim sastojcima, sa zdravstvenim akreditivima, pokreće inovacije u proizvodnji. Sve više kompanija rekonstruiše formule proizvoda kako bi uključili manje sastojaka, uklonili ili u potpunosti zamenili veštačke, sa više prirodnih opcija. Stoga, ovaj rastući trend pokazuje da, itekako, postoji prostor za proizvođače da bolje iskoriste teren zdrave ishrane.
Digitalno blagostanje i personalizacija
Inovativne tehnologije osnažuju potrošače da preuzmu kontrolu nad sopstvenim zdravstvenim ciljevima. Različite aplikacije i onlajn usluge pomažu kupcima da kontrolišu svoju težinu, isprate netoleranciju na pojedinu hranu i hrane se u skladu sa preferencijama (više hrane na biljnoj bazi, manje prerađevina, itd.).
Biljna ishrana i alternativni proteini
Svima je poznato da potrošači sve više traže održive proizvode, kao i etički odnos prema životinjama. Zabrinutost za zdravlje, takođe, pokreće rast kategorija proizvoda na biljnoj bazi, dok razvoj hrane uzgojene u laboratoriji ima potencijal da izmeni proizvodnju hrane.
Zamena za meso
Zamene za mesne proizvode vrlo brzo su se razvile poslednjih godina, a nova generacija proizvoda je prevazišla vege hamburgere iz prošlosti. Novi sastojci i metode proizvodnje omogućili su proizvođačima da oponašaju ukus, teksturu, pa čak i iskustvo pripreme u većoj meri nego ikada pre. Brendovi kao što su Beyond Burger i Impossible čvrsto su se "utisnuli" u umove potrošača. U Aziji, gde je postoji ogroman tržišni potencijal Kine, razvoj ove kategorije itekako deluje obećavajuće. Kompanija OmniFoods sa svojim Omnipork proizvodom prednjači u lansiranju, a proizvod je trenutno prisutan u više od 200 kineskih maloprodajnih objekata, od avgusta 2020. U novembru 2020, kompanija Beyond Meat najavila je predstavljanje proizvoda Beyond Pork, takođe, dizajniranog za kinesko tržište. U junu 2021, Tyson Foods je ušao na tržište sa novom linijom biljnih proizvoda, koji predstavljaju alternativu mesnim namirnicama, pod imenom First Pride.
Alternative mlečnim proizvodima
U određenim aspektima, alternative mlečnim proizvodima su znatno ispred proizvoda koji predstavljaju supstitute mesu, jer potrošači još od ranije imaju širok asortiman proizvoda iz ove kategorije. Sve veći broj kupaca, koji su zabrinuti za uticaj mlečne industrije na životnu sredinu, ali i oni koji veruju da mlečni proizvodi izazivaju probavne ili druge zdravstvene probleme, omogućavaju kategoriji mlečnih alternativa da rastu, iz godine u godinu. Globalno, napici od soje čine ogroman udeo u prodaji, iako popularnost varira u zavisnosti od tržišta. Pojedini potrošači sumnjaju da su proizvodi na bazi soje genetski modifikovani, što ih čini toliko zdravim. Pitanja o održivosti proizvoda postavljaju se i u kategoriji kao što je bademovo mleko, koje je naišlo na velike kritike zbog velike upotrebe vode.
Važan napredak u ovom asortimanu dešava se i u kategoriji sireva, uključujući poboljšanje ukusa i teksture proizvoda koji su na raspolaganju. Jedan od glavnih igrača na tržištu, francuski gigant Bel, nedavno je lansirao biljnu verziju svog brenda Boursin i Nurishh - biljnu alternativu Camembertu.
Morski plodovi i njihova zamena
Sve veća zabrinutost za održivu proizvodnju, pokrenula je promene i u kategoriji morskih plodova. Sofisticirani morski plodovi biljnog porekla predstavljaju rastući segment u industriji, a dostupne alternative sve više ispunjavaju očekivanja potrošača, u pogledu ukusa i teksture. Još jedan od pokazatelja razvoja ove kategorije, jeste činjenica da velike kompanije ulažu sve više sredstava da bi oponašale tržište mesa, gde su proizvođači prepoznali važnost razvoja biljnih alternativa.
Meso na bazi ćelija i još mnogo toga
Dok su izgledi za ćelijski proizvedeno meso (meso uzgojeno ili kultivisano) za ljudsku ishranu, prevazišli okvire naučne fantastike sa prvim hamburgerom uzgojenim u laboratoriji 2013. godine - postalo je stvarnost decembra 2020, kada je Singapur odobrio Eat Just's laboratorijski uzgojenu piletinu za prodaju u restoranima.
Zagovornici tvrde da meso proizvedeno na ovaj način predstavlja ekološko i etičko dobro, zbog manje upotrebe vode, kao i činjenice da se životinje ne kolju, ali i da je neophodno, s obzirom na klimatske promene i rast broja stanovništva na globalnom nivou. Međutim, bezbednost hrane pokreće većinu vladinih interesa širom sveta - zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz hrane, kao što je Japan, snažno ohrabruju razvoj. Štaviše, ciljevi smanjenja efekta staklene bašte pokreću ulaganja, čak i za BRF — giganta za proizvodnju mesa u Brazilu, gde je crveno meso toliko važno.
Zdravstveni "halo" izazov
Zdravlje je jedan od ključnih motiva za prelazak na alternative mesu i mlečnim proizvodima. Međutim, industrija se suočava sa sve većom kontrolom svojih zdravstvenih akreditiva - česte optužbe za visok sadržaj soli ili masti, ali i činjenica koja ukazuje na to da potrošači sve više gledaju na prerađenu hranu kao na sinonim za nezdravo. Kao rezultat toga, izazov zelene etikete postao je sporna tačka u sektoru. Proizvođač alternativa za meso, Lightlife, javno je optužio rivale da koriste hiper-prerađene sastojke, GMO, nepotrebne aditive, lažnu krv, ističući sopstvene napore da u ceo svoj portfolio uključi samo jednostavne, kvalitetne sastojke koji ne nanose štetu ljudskom zdravlju.
Od njive do trpeze: prehrambena tehnologija, poreklo i bezbednost
Kako poreklo, i mesto uzgoja namirnica postaje sve važnije kako za potrošače, tako i za političko rukovodstvo zemalja širom sveta, tako su investicije u lanac snabdevanja omogućile koncept od njive do trpeze. Inovacije u sledljivosti, automatizaciji, vertikalnoj poljoprivredi i e-trgovini postavljaju uzbudljive, nove granice u oblasti porekla hrane.
Bezbednost hrane
Potresi izazvani pandemijom korona virusa u globalnoj trgovini hranom u 2020, bili su oštar podsetnik na izazove bezbednosti hrane za mnoge zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz. Iz tih razloga, mnoge države okrenule su se ulaganju, promovisanju i podsticanju domaće proizvodnje, ali ovo se ne odnosi isključivo na tržišta u razvoju. Ujedinjeni Arapski Emirati i Singapur, na primer, geografski su ograničeni. Oni mnogo ulažu u agrotehnologiju i promovišu lokalnu proizvodnju. Osim agrotehnologije i ulaganja u proizvodnju, druge mere javne politike podržavaju lokalne prehrambene proizvode - ograničenja uvoza i devalvacije valute čine domaću ponudu konkurentnijom po ceni. Istovremeno, promotivne kampanje imaju za cilj da podstaknu interesovanje za lokalne brendove. U Nigeriji, na primer, slogan "Mae in Nigeria" pomogao je lokalnim, domaćim brendovima, kao što su Reel Fruit, Cassanovas i Munch It, da steknu tržišni udeo.
Održivost
Priče o poreklu proizvoda su u "srcu" održivosti. Potrošači koji biraju brendove, koji se proizvode na održiv način, prihvataju etičke ili ekološke principe koje zastupa ta kompanija. Oznake kao što su organska privreda, fer trgovina, slobodni asortiman, dobrotvorna podrška ili lokalni izvori, odnose se na specifične elemente porekla proizvoda. Na primer, kompanija Imperfect Foods se bori protiv prehrambenog otpada prodajom proizvoda koje su trgovci "odbili" (zbog kozmetičkih nedostataka) na osnovu pretplate, i beleže rast od veći od 200%, u 2020. godini. Takođe, promet se približava cifri od skoro 500 miliona dolara.
Jedna od najvećih prepreka trendovima održivosti je nedostatak poverenja u zelene sertifikate. Ustvari, na razvijenim tržištima, gde su ovi trendovi najnapredniji, oznake kao što su organsko (48%), fer trgovina (46%), slobodni asortiman (47%), ekološki prihvatljivi (46%) ili bez GMO (42%) ) manje od polovine svih ispitanika iz Euromonitor istraživanja smatralo je pouzdanim. Stoga, ova činjenica predstavlja dobru priliku za digitalne alate koji će da promovišu održivost u celom lancu snabdevanja hranom.
Povratak na lokalno
Hrana lokalnog porekla je u trendu godinama. Ljudi biraju domaće proizvode kako bi podržali lokalnu ekonomiju i povezali se sa svojim lokalnim identitetom, nasleđem i kulturom. Tokom pandemije, potrošači su se okrenuli lokalnim proizvodima kako bi osigurali sigurnost, transparentnost i dosledno snabdevanje, usred gomilanja zaliha i visoke stope nedostatka zaliha.
Udeo SKU-ova lokalnog porekla na internetu je, sa početkom pandemije, zabeležio veliki rast i od tada nastavlja svoju uzlaznu putanju. Primer za to je CrowdFarming, platforma u Španiji koja omogućava kupcima da "usvoje" useve od lokalnih farmera, saznaju detalje o poreklu proizvoda i zatim dobiju konačni proizvod. Ova strategija podrške domicilnih proizvoda, zabeležila je priličan uspeh tokom pandemije, pošto se prodaja utrostručila prošle godine, i sada obuhvata više od 200.000 domaćinstava širom Evrope.
62% trgovaca koji su učestvovali u istraživanju Euromonitora "Glas industrije: Istraživanje maloprodaje“, izjavilo je da je sve više ljudi koji kupuju lokalno proizvedene proizvode
Iskustva sa proizvodnjom hrane
Pandemija je, takođe, podstakla talas interesovanja za kućno baštovanstvo i sopstvenu proizvodnju hrane. Kako su građani širom sveta bili u karantinu, baštovanstvo je mnogima pružilo potrebnu distrakciju i "bekstvo" od svakodnevice, kako u urbanim tako i u ruralnim područjima. Tehnologija je, takođe, pomogla u revoluciji sopstvene proizvodnje hrane. Agrilution's Plantcube, na primer, je automatizovana vertikalna farma u kući, sa bazom u Nemačkoj. U onome što liči na mini frižider, vlasnici mogu da gaje svoje omiljeno povrće u potpuno automatizovanom okruženju u kuhinji, a kontrola i nadgledanje se obavljaju preko aplikacije.
Direktno do potrošača
Platforme za e-trgovinu direktno do potrošača (DTC) igraju ključnu ulogu u evoluciji prehrambenih tehnologija i trendova porekla, skraćujući tako lanac snabdevanja. DTC modeli omogućavaju potrošačima da kupuju direktno od proizvođača, stvarajući tako odnos poverenja i ispunjavanje principa transparentnosti.
DTC tržišta, live streamovi i društvena prodaja će da budu veliki remetilački faktor na tržištima u nastajanju, kojima nedostaje moderna maloprodajna infrastruktura. U Indoneziji, trgovac Super se oslanja na društvenu trgovinu i hiperlokalnu isporuku kako bi ponudio niže cene u manjim gradovima i ruralnim područjima. Radeći sa regionalnim brendovima, Super maloprodajna mreža agenata i preprodavaca pomaže u transformaciji trgovine.
Hiperlokalna isporuka
Dostava je doživela bum u investicionom smislu, koji je bio, takođe, podstaknut pandemijom. Brzina je postala glavni prioritet za potrošače. Preferencije među mlađim kupcima se razvijaju tako da favorizuju brzinu ispunjenja njihovih zahteva, u odnosu na tradicionalne brige u vezi sa besplatnom isporukom ili povratom robe.
Da bismo došli do potrošača brže nego ikad, blizina postaje neophodna. Lociranjem centara za mikro-dopunu bliže potrošačima i radom sa hiperlokalnim kuririma za dostavu, izgledi za ekspresnu dostavu postaju mogući. "Početnici" kao što su Weezy (Velika Britanija), GoPuff (SAD), Gorillas (Nemačka) i Yandex (Rusija) sada nude dostavu namirnica za manje od sat vremena. Kompanija Farmstead, sa sedištem u SAD-u, odličan je primer ovog poslovanja.
Digitalna sledljivost
Kako je pandemija pokrenula e-trgovinu, proizvođači hrane su investirali u digitalizaciju lanca snabdevanja. Suočavajući se sa nedostatkom radne snage, nestabilnošću lanca snabdevanja i zabrinutošću kupaca u vezi sa bezbednošću hrane, kompanije ulažu ogromne napore u pripremi za budućnost, koju će da definiše automatizacija, digitalna sledljivost i tehnološki vođeni lanci snabdevanja. Digitalna sledljivost je, takođe, postala svemoguća, kako se smanjuju troškovi radio-frekventne identifikacije, veštačke inteligencije i blokčejn tehnologija.
Trendovi digitalne sledljivosti, takođe, podržani su sve većim prihvatanjem kanala e-trgovine. U odnosu na kupovinu u prodavnicama, digitalne platforme omogućavaju potrošačima da jednostavno koriste digitalne alate i sprovode istraživanje o poreklu proizvoda i dobiju dodatne informacije prilikom kupovine.
Zaključak
Potrošači zahtevaju zdravije prehrambene proizvode, a državne institucije fokusiraju strategije prehrambenih politika kako bi poboljšali kvalitet hrane. Napredak, funkcionalna hrana i nutritivno izbalansirana ponuda - imaće sve veći imperativ u budućnosti. Inicijative u vezi sa personalizovanom ishranom, takođe, će da nastave da se razvijaju. Što se tiče alternativa na biljnoj bazi, budućnost je, izgleda, svetla. Globalna potrošnja i potražnja za ovom kategorijom će sve više da raste. Očekuje se da će industrija da proširi dodatnu ponudu i na manje razvijene kategorije, poput sireva, ribe i alternativnih plodova mora. U fokusu će da budu zelene etikete, a razvoj namirnica uzgojenih u laboratoriji je u centru pažnje. Ulaganja u održivost, popularizacija lokalnih proizvoda, promovisanje bezbednosti hrane, takođe, postaju sve važnija pitanja za "svesnu" potrošačku bazu. Pored toga, e-trgovina, striming uživo i DTC uzimaju sve više maha, pa proizvođači, više nego ikad, moraju da prilagode svoje marketinške napore i daju prednost novim kanalima komunikacije.
