Svoje mišljenje o stanju u sektoru i savete kolegama dala je ovaj put Jovana Stanković, group brand manager za kategoriju voda u kompaniji Knjaz Miloš.
Šta je ono što biste pohvalili u srpskoj industriji voda i pića?
Mislim da u svetlu, nažalost, i dalje aktuelne pandemije, uz mnogo brzih prilagođavanja, industrija u celini dobro odgovara na izazove, razvija se i zadržava fokus na potrošače. Upravo ovo poslednje mislim da je najpohvalnije – ne samo da smo zadržali, nego smo i izoštrili fokus na naše potrošače. Brendovi, veliki i oni u povoju, sve više razmišljaju kako da budu aktivni u zajednici, doprinesu otklanjanju određenih problema, ponude korisna rešenja. To je željena održivost, odnosno sinergija, kojoj industrija doprinosi razvijajući kvalitetne proizvode, a potrošači demonstrirajući poverenje i prihvatajući brojne inovacije. Mi smo, na primer, sa oba naša brenda mineralne vode hrabro inovirali, i hrabrost se isplatila, i sa Knjaz Miloš Aromatičnim i Aqua Vivom Herbal, jer su potrošači brzo reagovali, procenili vrednost novih proizvoda i za njih odmah našli mesto u svojoj svakodnevnici.
Koji su, prema vašem mišljenju, problemi/nedostaci u industriji u kojoj poslujete na našem tržištu?
To bi bila druga strana medalje – potreba za brzim prilagođavanjem, uz opšteprisutan osećaj neizvesnosti, pojačan nesigurnom ekonomskom situacijom, u globalu je i na svetskom tržištu rezultirala sa više taktiziranja, a manje strateškog planiranja.
Žestok fokus na neophodne brze, a promišljene adaptacije svih aspekata poslovanja, koje naravno konzumiraju i dobar deo resursa, na tržištu i u struci odrazio se odlaganjem određenih inovacija (posebno kod malih preduzeća), zatim prilika za sumiranje rezultata i razmenu iskustava na kakvu smo navikli, i koja je vrlo korisna svima. To podrazumeva i edukacije, prakse, prenošenje znanja...
Kako verujem da nam je koncept nove (brend) realnosti sada, ipak, svima malo bliži nego onda kada je to bio ključni novi termin, očekujem da ćemo se sa novim znanjem i zrelošću, vratiti ponovnom hrabrom osvajanju još raznovrsnijih kanala komunikacije, kreativnijih načina planiranja kampanja i kreiranja brend univerzuma.
Da li u sklopu praćenja konkurencije, kupujete i nešto od konkurentskih proizvoda?
Apsolutno, upoznavanje sa ponudom ostalih proizvođača sastavni je deo posla, i to iz čitavog niza razloga – od kolegijalnog upoznavanja sa rezultatima rada saradnika i kolega, preko profesionalne radoznalosti, do praktičnih razloga. Što se nas u Knjaz Milošu tiče, mi se sa svakom našom inovacijom trudimo da odemo korak dalje, osmišljajući nove benefite i iskustvo upotrebe te vrste proizvoda, tako da je sastavni deo posla da „uradimo domaći“, odnosno upoznamo se sa svim dostupnim rešenjima. Samo tako možemo da kreiramo priliku da na novi, lakši, bolji način zadovoljimo potrebu potrošača i postignemo dodatnu vrednost.
Postoji li neki proizvod/kategorija proizvoda iz vaše industrije, koji još nije stigao na naše tržište, a voleli biste da se sutra nađe i na policama srpskih trgovina?
Kada je u pitanju FMCG idustrija, verujem da najveće razlike između našeg i svetskih tržišta možemo da uočimo u domenu raznovrsnosti pakovanja i dostupnih verzija proizvoda za različite potrošače. Na to svakako utiče i struktura našeg tržišta, koje je u velikoj većini sačinjeno od malih trgovina, tako da je takva situacija donekle logična i sa infrastrukturnog aspekta. Jednostavno, najveća tržišta mogu da podrže najveću raznovrsnost. To se najupadljivije odražava na (ne)mogućnost da svoje potrebe zadovolje manje konvencionalni potrošači, na primer, oni koji se okreću zdravim, organskim, veganskim, eko i sličnim proizvodima.
Kada su u pitanju mainstream potrebe, naše tržište je bolje pokriveno, ali ostaje dosta prostora da se zadovolje nove, posebne preferencije i želje. Međutim, i tu vidimo značajnije pomake, i verujem da će ih tek biti.
Za kraj, koja bi bila vaša poruka vašim kolegama iz industrije – kako unaprediti sektor?
Poslednjih godina kao struka uspeli smo da smanjimo jaz, odnosno kašnjenje određenih trendova na domaćem tržištu, ne samo u domenu inovacija, već i komunikacije, načina obraćanja potrošaču, dizajna... Sa novim saznanjima, sopstvenim i onima koja međusobno razmenjujemo, potrebno je da nastavimo sa još analitičnijim odlukama, bržim reakcijama, još boljim osećajem za puls brenda i potrošača, i još većom hrabrošću da inoviramo.
