Autor: Smart Plus Research
Začini predstavljaju neizostavni deo gotovo svakog domaćinstva, a kako bi se bolje upoznala sa tržištem ovih proizvoda, agencija Smart Plus Research sprovela je istraživanje u toku aprila 2021. na nacionalno reprezentativnom uzorku od 800 ispitanika. Kakve su navike građana Srbije po pitanju korišćenja začina? Koje sve vrste se koriste? Da li ih presipamo u teglice ili koristimo neke druge načine čuvanja začina? Da li neke od začina gajimo?
Koje sve začine koristimo?
U srpskim domaćinstvima najviše se koriste so i biber – tek poneko ove začine ne koristi. Četiri od pet naših sugrađana koristi peršun, origano i slatku mlevenu papriku, a tri od četiri koristi cimet, lovor i ljutu mlevenu papiriku. Intresantne su razlike – biber je izbor starijih od 45 godina, kao i lorber, za razliku od čilija koji je češće izbor najmlađih, origano više koriste ispitanici uzrasta od 35 do 45 i u urbanim sredinama, ljuta mlevena paprika se značajno više koristi u istočnoj i južnoj Srbiji nego u ostalim regionima. Druga strana su začini koji se retko koriste - korijander (koristi 14%), vlašac (koristi 23%), karanfilić (koristi 24%, nešto više u Vojvodini, a manje u zapadnoj Srbiji), te noviji začini – kurkuma, đumbir, kari – koje koristi polovina populacije, ali uglavnom žene i u urbanim sredinama. A mirođiju? Polovina koristi ovaj začin, žene više nego muškarci.
Nešto manje od polovine stanovnika (48%) začine koje koristi u ishrani ne kupuje, već ih gaji, pravi ili suši. To je, pre svega, karakteristično za ženski deo populacije (53% naspram 40%), a kao najčešće uzgajani začini ističu se peršun (34%), a zatim nana i bosiljak sa po 21%. Gledano prema regionu u kome žive, Vojvođani više od ostalih navode da niti gaje niti suše začine.
Kada je učestalost korišćenja u pitanju, mono začini (kao što su biber, bosiljak, origano, kim...) i univerzalni začin (kao što su Vegeta, začin C, Bio Način) se koriste svakodnevno ili dva-tri puta nedeljno. Specijalne mešavine za određena jela ne koristi 15% populacije, a oni koji ih koriste to čine značajno ređe od prve dve grupe začina. Naime, ove mešavine se koriste za specifično jelo, koja se ne jedu svakodnevno, a i relativna su novost na tržištu.
Imajući u vidu da ih više koriste mladi i iz urbanih sredina, koji tek ulaze u svet kulinarstva, moguće je da iskusnije kuvarice i kuvari imaju svoje „tajne“ recepte, te ređe „zovu u pomoć“ mešavine sa polica.
A kako izgleda kupovina začina?
Kupovina začina se obavlja dosta ređe u odnosu na upotrebu – neki začini se koriste i više puta u toku dana, ali je kupovina na par meseci, tj. tri-četiri puta godišnje. Specijalizovane mešavine se kupuju ređe, jednom do dva puta godišnje u proseku.
Većina kupuje začine u kesicama, dok 40% u kutijicama, a 22% u mlinovima, i to češće navodi populacija koja živi u urbanim sredinama. Kada otvore kesicu, 60% presipa preostali sadržaj u teglicu za ta taj začin, 32% ostavi začin u kesici, koju samo zavrne, a 29% ostavlja začin u kesici, ali na neki način pokuša da osigura da što manje začini dođu u dodir sa vazduhom, ali i da smanje prosipanje – pa tako lepe, heftaju, koriste spajalice ili gumice. Žene se češće odlučuju na odlaganje sadržaja kesice u posebnu teglu namenjenu za određeni začin (64% naspram 55%, kada su u pitanju muškarci), dok je za muškarce karakteristično da kesicu samo zatvore i ostave je do sledeće prilike (36% naspram 29%, kada su u pitanju žene).
Supermarketi su glavno mesto kupovine za sve tri vrste začina, za više od polovine naših sugrađana. U hipermarketima i lokalnim prodavnicama najčešće kupuje oko petine. Pijaca i prodavnice zdrave hrane se više koriste kao mesto kupovine monozačina, nego univerzalnih začina ili specijalizovanih mešavina.
Kriterijumi za kupovinu začina variraju od tipa do tipa začina. Univerzalni začini se biraju po navici - na taj ukus i taj kvalitet su se navikli, gledaju cenu, i više nego za ostale začine je važan brend. Kod mono začina važna je cena, kvalitet, ukus, ali i dostupnost i pakovanje. Specijalne mešavine se biraju prema ceni, ukoliko su na promociji, ukoliko su videli neku reklamu, traži se specifičan ukus, ali i uzima se i ono što je dostupno. Reklame i promocija kao kriterijumi kupovine specijalizovanih začina, najveći uticaj imaju na starosnu grupu od 45 do 54 godina, a isto tako se primećuje i razlika značaja ovih kriterijuma među polovima, tako da ženski pol pridaje veću važnost ovim kriterijumima u odnosu na muški pol. Dostupnost i cena se češće navode u ruralnim sredinama, a promocije u južnoj i istočnoj Srbiji.
Jelo nije jelo bez MOG začina
Objašnjavajući kako prave izbor koji univerzalni začin će da kupe, navika, kvalitet i brend ukazuju na činjenicu da je jelo mnogo više od obroka, i da je važno da ukus bude ukus na koji su ukućani navikli. Čest izbor za više od polovine populacije je Začin C, Vegeta, te za trećinu Kulinat, a četvrtinu Bio Način i Horgoški začin. Iako ne postoje regionalne razlike po pitanju kriterijuma, postoje u konkretnim izborima – Kulinat, Bag i Horgoški začin se češće navode kao izbor Vojvođana, Ekočin i Bio Način su u većem procentu izbor stanovnika istočne i južne Srbije, Začin C u Beogradu, a najmanje u Vojvodini. Vegeta i dmbio su češće izbor ispitanika 35 do 45 godina starosti, nego mlađih ili starijih od njih.
Što se mono začina tiče, slično je kao i sa univerzalnim. Aleva, Začin C su dominantni izbor, sledi Kotany, Podravka, Yumis. Robne marke, K Plus i Premia imaju svoje mesto – skoro četvrtina kupuje neke mono začine ovih marki. Sa specijalizovanim mešavinama je vrlo slično – C ideja za je vodeći brend.
Trećina u svom sećanju ima neku reklamu za začine, dok ostatak, tj. druge dve trećine ipak ne. Reklame za Začin C (u sve se meša) i C Ideja za najčešće spominju, uz Dijamant Način (dodaj ukus životu) i Vegetu.
