Autor: Smart Plus Research
Opšte je poznato da su kupovne navike ljudi u našem društvu uveliko određene cenovnim rangom proizvoda. Jedan od načina na koji trgovinski lanci odgovaraju na potrebe kupaca su robne marke: proizvodi pod imenom brenda nekog trgovinskog lanca, koji po pravilu imaju nižu cenu od drugih proizvoda iz iste robne grupe. Da li je to dovoljno da privuče pažnju kupaca i podstakne ih na kupovinu tog proizvoda? Ili ljudi, ipak, izbegavaju robne marke? Na ta i neka druga pitanja u vezi sa robnim markama pokušali smo da odgovorimo u ovom istraživanju sprovedenom na uzorku od 600 građana, reprezentativnom prema polu, godinama i regionu u kom žive.
Za početak, znaju li ljudi šta su robne marke?
Većina ljudi u našem istraživanju, tačnije 98% misli da zna šta su robne make. Značajno, u višim starosnim grupama je više onih koji misle da to znaju. Orijentacije radi, od svih građana koji misle da znaju šta su robne marke, 10,1% su mladi (od 18 do 24 godine), a istovremeno 26,9% su stariji ispitanici (55 do 64 godine). Ipak, kada treba da daju definiciju, manji broj ljudi zapravo pokazuje potpuno razumevanje termina robne marke (52,5%). Ostali građani ovaj termin često izjednačavaju sa uopštenijim terminom „brend“. S obzirom na to da starosnih razlika u poznavanju ovog termina nema, veća uverenost starijih građana da znaju šta su robne marke nije utemeljena u stvarnom znanju.
Najpoznatije robne marke
Robne marke koje su ispitanicima najpoznatije su robne marke trgovinskih lanaca Delhaize i Mercator-S, pri čemu K Plus zna 91% ispitanika, a Premia i 365 zajedno prepoznaje 85% ispitanika. Visoko su prepoznate i Dobro, robna marka DIS-a za koju zna 83% ispitanika, dm-ova Balea sa kojom je upoznato 79% ispitanika, Baš Baš Univerexporta. Imajući u vidu da su tri glavna trgovinska lanca u kojima ispitanici iz našeg istraživanja kupuju Maxi (72%), Idea (61%), ali i Lidl (66,8%), očigledno da građani još uvek nisu stigli da se upoznaju sa Lidlovim robnim markama, kako je to slučaj sa drugim trgovinskim lancima koji duže posluju u Srbiji.
Kupovina robnih marki
Kad je reč o kupovini ovih proizvoda, građani su podeljeni. Nešto više od polovine ispitanika (57%) kupuje robne marke, dok ostatak ispitanika ne kupuje. Kategorije proizvoda u kojima se najčešće biraju robne marke su sredstva za ličnu higijenu (55%), kao i za za higijenu doma (48%), papirni program, poput toalet papira i ubrusa (45%) i osnovne namirnice, poput brašna i šećera (47%).
Najčešći razlozi zašto se ljudi opredeljuju da kupuju robne marke jesu pristupačna cena (80%), ali i odličan odnos cene i kvaliteta (71%), a donekle i jer su dostupni u obližnjoj prodavnici (38%). Odličan odnos cene i kvaliteta je, za većinu garđana (42%), i glavni razlog za kupovinu ovih proizvoda, tako da mada cena jeste važna građanima, istovremeno je potrebno da sniženje cene ne vodi padu u kvalitetu proizvoda.
Svakako jedna od garancija kvaliteta jeste i informacija o tome ko je proizvođač tog proizvoda. Prema propisima, na svakom proizvodu pod robnom markom mora da stoji deklaracija sa istaknutom informacijom o proizvođaču. Ne čudi da 63% građana proverava deklaraciju ko je proizvođač, pri čemu stariji građani češće proveravaju deklaraciju od mlađih. Ta informacija za 35% potrošača predstavlja uglavnom važnu i za 20% veoma važnu informaciju.
Za razliku od onih koji kupuju ove proizvode i kod kojih postoje jasno izdvojeni glavni razlozi, oni koji ne kupuju proizvode pod robnim markama nemaju jasno definisane razloge za to, gde svaki od specifičnih razloga navodi samo mali broj građana kao razlog zašto ne ih kupuje.
Zadovoljstvo ponudom robnih marki
Može se reći da je ponuda (raznovrsnost, kvalitet...) privatnih robnih marki iz perspektive građana, na našem tržištu prihvatljiva. Tako, samo 7,4% građana izkazuje nezadovoljstvo tom ponudom, dok je 21,3% građana niti zadovoljno, niti nezadovoljno, 51,8 % građana je donekle zadovoljno, a 21,4% čak veoma zadovoljno.
Ipak, s obzirom na to da nešto manje od polovine građana ne kupuje ove proizvode i da među onima koji kupuju ima onih nezadovoljnih, ima prostora za unapređenje ove ponude. Pri tome, ljudi nisu zatvoreni da promene svoju naviku u pogledu ovih proizvoda (da ih češće kupuju), s obzirom na to da samo 2% građana tvrdi da ne postoji ništa što bi moglo da ih natera da ove proizvode češće ubace u svoju korpu.
Ono što bi najveći deo građana (64%) moglo da podstakne da češće kupuju proizvode pod robnim markama su, pre svega, povoljne akcije i promocije, koje očigledno privlače pažnju građana. Uz to, cena, kvalitet i njihov međusobni odnos se pokazuju kao važni građanima, tako da bi 43,1% građana podstaklo poboljšanje kvaliteta, 43% poboljšanje odnosa cene i kvaliteta, a 38,6% sniženje cena.
