Summi1
Summit2

Pregled tržišta benzinskih stanica

TRGOVAČKA MAPA 2024

Analize

06.08.2024

Prema podacima NielsenIQ, u periodu od aprila 2022. do maja. 2023, na benzinskim stanicama, kada govorimo o prodaji robe široke potrošnje, a ne računajući prodaju goriva i gastro dela (restorana), ostvaren je promet od 6,96 milijardi dinara, a kada se uključi prodaja cigareta, taj promet je iznosio 25,1 milijardi dinara… Kako pokazuju podaci agencije Smart Plus Research, na benzisnke stanice, najveći broj ljudi (87,7%), odlazi da bi sipalo gorivo

Pripremila: Ana Filipović, ana@instore.rs 

U Javnoj bazi benzinskih stanica, koju objavljuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, a koja je ažurirana 1. jula 2024, nalazi se ukupno 1.526 ovih objekata, koliko ih je bilo i godinu dana ranije, u bazi ažuriranoj 17. jula 2023. godine. Što će reći da je, u proteklih godinu dana, broj benzisnkih stanica ostao isti, neke kompanije su zatvorile, a neke otvorile nove objekte.

Poredak prve tri kompanije, kada je broj benzinskih stanica u pitanju, ostao je nepromenjen, u poređenju sa prethodnom godinom. Na prvom mestu je i dalje Naftna industrija Srbije (NIS) sa 324 benzinske stanice, što je za dve više nego prethodne godine. Drugo mesto, pripada kompaniji Lukoil sa 112 stanica, jednom manje nego prethodne godine. Na trećem mestu je Knez Petrol sa 107 stanica, što je za dve više nego 2023. Ovakav poredak prve tri kompanije bio je i 2022. godine.

Spisak svih kompanija, koje u svojoj mreži imaju deset i više benzinskih stanica (kao i promena u broju objekata, u poređenju sa prethodnom godinom), dat je u tabeli 1. 

Izvor: Javna baza benzinskih stanica/Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Prodaja robe široke potrošnje

Prema podacima NielsenIQ, u prethodnih 12 meseci, u periodu od aprila 2022. do maja. 2023, na benzinskim stanicama, kada govorimo o prodaji robe široke potrošnje, a ne računajući prodaju goriva i gastro dela (restorana), ostvaren je promet od 6,96 milijardi dinara, a kada se uključi prodaja cigareta, taj promet je iznosio 25,1 milijardi dinara. U poređnju sa prethodnom godinom, vidimo da je došlo do pada prometa u oba slučaja. U periodu od aprila 2023. do marta. 2024, kada je reč o prodaji robe široke potrošnje, ne računajući prodaju goriva i gastro dela (restorana), ostvaren je promet od 7,97 milijardi dinara, a kada se uključi prodaja cigareta, taj promet je iznosio 27,8 milijardi dinara.

Numerički pada, ali raste vrednosno

Kako pokazuju podaci agencije RetailZoom, u Srbiji, convenience kanal i dalje pada numerički u broju objekata (-2%), ali raste vrednosno stopom od +5% i dostiže apsolutnu procenjenu vrednost prodaje za prehrambene i neprehrambene kategorije u vrednosti koja premašuje 111 milijardi dinara. Uzimamo u obzir MAT TY (odnosno period od maj 2023. godine do aprila 2024. godine) u odnosu na isti period prethodne godine (od maj 2022. godine do aprila 2023. godine). Prodajne količine padaju u odnosu na prethodnu godinu (-0,9%), pa je i ovde primetan uticaj inflacije i rasta cena koje iznose +6% u ovom periodu.

U posmatranom periodu, i dalje su najprodavanija grupa kategorija cigarete sa 75,6% vrednosne prodaje, zatim slede pivo (2,6%), bezalkoholna/alkoholna pića (2,6%), e-cigarete (1,9%), mineralna voda (1,8%), energetska pića (1,3%), žvakaće gume (1%), keks (0,9%), sladoled (0,9%), čokoladni barovi (0,8%), kafa (0,8%), sokovi (0,8%) ukupne vrednosne prodaje. 

Frekvencija i struktura korisnika

Prema podacima agencije Smart Plus Research, nešto više od polovine građana Srbije (53,1%) posećuje benzinske stanice na mesečnom nivou. Najčešće navedena frekvencija je dva do tri puta mesečno (24,1%), čime je trend zabeležen i u 2023. godini nastavljen, za razliku od ranijih godina kada su građani navodili da benzinske stanice posećuju jednom nedeljno i češće. Ipak, petina građana Srbije rekla je da jednom nedeljno i češće dolazi na benzinske stanice, što je druga najčešće navedena frekvencija i beleži se rast u odnosu na prethodnu godinu. Svaki petnaesti ispitanik navodi da benzinske stanice posećuje samo jednom mesečno. 

Među onima koji benzinske stanice posećuju na nedeljnom nivou i učestalije, više je muškaraca nego žena (29,6% naspram 15,6%), a isto je primetno i kada se posmatra populaciju čija je frekventnost posećivanja benzinskih stanica dva do tri puta mesečno (34,6% muškaraca, u odnosu na 14,4% žena).

Građani uzrasta od 30 do 39 godina su oni koji najčešće navode da benzinske stanice posećuju jednom nedeljno i češće (39,4% u poređenju sa 22,3% u ukupnoj populaciji). Isto je zabeleženo i sa uzrasnom grupom od 40 do 49 godina, gde 34,7% navodi da na benzinske stanice dolazi jednom nedeljno i češće. 

Građani istočne i južne Srbije učestalije od tržišnog proseka navode da benzinske stanice posećuju dva do tri puta mesečno (29,4% u poređenju sa 24,1% u ukupnoj populaciji). 

Tek 5% građana navodi da benzinske stanice posećuje ređe od jednom mesečno. 

Na nivou cele populacije, 41,9% građana izjasnilo se da nikada ne posećuje benzinske stanice, što značajno češće navode žene (57,1%) u poređenju sa muškarcima (24,4%). Razumljivo, sugrađani stariji od 60 godina takođe značajno više u odnosu na ostale navode da nikada ne dolaze na benzinske stanice (64,3%). 

Inače, istraživanje je sprovedeno u maju 2024. godine, na nacionalno reprezentativnom uzorku, po godinama, polu, regionu i tipu naselja, i obuhvatilo je 1.000 ispitanika, starijih od 18 godina.

Proizvodi koji se najčešće kupuju

Kako pokazuju podaci agencije Smart Plus Research, vodeći razlozi za odlazak na benzinsku stanicu su, shvatljivo, vezani za automobile. Pa tako, na prvom mestu, kao najčešći razlog zbog kojeg posećuju benzinske stanice, 87,7% ispitanika navodi sipanje goriva. 

Četvrtina građana na benzinske stanice navraća i radi provere pneumatika, što značajno češće navode građani zapadne Srbije sa Šumadijom (30,4%) i Vojvodine (28,9%) u odnosu na sugrađane iz istočne i južne Srbije (18,1%). 

Radi kupovine jelkica, osveživača, sijalica i slične dodatne opreme za auto, na benzinske stanice navraća petina građana. 

Takođe, petina navodi da na benzinske stanice dolazi radi kupovine ulja, antifriza, aditiva, tečnosti za staklo i sličnih proizvoda, što građani prestonice navode značajno češće u odnosu na ostale (28,7% u poređenju sa 19,1% u ukupnoj populaciji posetilaca benzinskih stanica). Dodatno, aktivnosti koje se tiču automobila, a mogu se korstiti i na benzinskim stanicama, su autoperionice, koje 17,1% navodi da koristi.

Benzinske stanice, kao mesto kupovine cigareta i drugih duvanskih proizvoda, navodi 16,8% ispitanika. 

Nakon, cigareta i duvanskih proizvoda, najbolje plasirana FMCG kategorija na benzinskim stanicama je kafa, koju u ovom kanalu kupuje 12,7% ispitanika. Još neki od razloga koje ispitanici navode je i kupovina vode (11,6%), kupovina gaziranih i negaziranih sokova (10,2%), energetskih pića (7,1%), zatim kupovina čokoladica, keksića i drugih slatkih grickalica (5,9%), kao i slanih grickalica (3,9%). 

Žene će se učestalije od muškaraca zaustaviti na benzinskoj stanici kako bi kupile vodu (15,5% u odnosu na 9,2%). Građani uzrasta od 18 do 29 godina češće od ostalih dolaze na benzinske stanice kako bi kupili gazirane i negazirane sokove (15,6%), energetska pića (12,5%) i slane grickalice (10,4%).