Piše: Mila Tričković, savetnica za komunikacije i projekte, Tačka povratka
Od tada je prošlo bar 10 godina i sada, osvrćući se na svoja tadašnja razmišljanja, primećujem da se ta rečenica “uvek mogu da se vratim” u mom viđenju stvarnosti uvek podrazumevala - istraživanje sveta sam mogla da zamislim samo ako postoji i ta jedna polazna tačka gde se osećamo sigurno, koja je dom.
Gledajući tokom godina mnoge svoje prijatelje i poznanike kako odlaze i grade svoje živote negde drugde, često bez ikakvog plana ili namere da se vrate, pitala sam se šta ih motiviše u donošenju takvih odluka i da li ih ohrabruje ta ista misao da idu dalje, da istražuju i da se usude da probaju život u okolnostima koje su im nepoznate. Na to pitanje dobijala sam najrazličitije odgovore od njih, ali nisam ni slutila da odgovori mogu da postanu još kompleksniji.
Kada sam prvi put čula za Tačku povratka, koncept mi se učinio prilično jednostavnim – organizacija posvećena pomaganju ljudima koji se vraćaju u Srbiju i odmah je rezonovao sa mojom podrazumevanom rečenicom iz mladosti, što je bio glavni razlog zašto sam poželela da se uključim i doprinesem radu jedne takve organizacije. Ono što na tom početku rada nisam znala je da je ta vrsta pomoći samo vrh brega - rad u Tački povratka me je suočio sa raznim pričama o povratnicima koji donose sa sobom ne samo uspomene, već i izazove koje često ni sami nisu mogli da predvide. Svaka priča je jedinstvena i svaka osoba pokušava da donese bar neki deo svog sveta sa sobom, pa je tako i povratak često praćen osećajem gubitka, ali i novom prilikom za ponovno otkrivanje sebe i svog identiteta - a identitet se najbolje otkriva u odnosu sa drugima.
Znajući to, jedan od fokusa Tačke povratka je od samog početka na stvaranju odnosa, na izgradnji zajednice i stabilnog mesta koje će predstavljati potporu onima koji požele da se vrate, a vremenom se pokazalo da ovakva vrsta zajednice podjednako znači i onima koji imaju želju da odu jer tako znaju šta ih može čekati prilikom povratka. U ovom kontekstu, pre godinu dana smo započeli posebna okupljanja naše povratničke zajednice, Serbian Expat Meetups, koja pružaju platformu za povezivanje i razmenu iskustava među povratnicima, čime se jača osećaj zajedništva i podrške. Kroz rad na održavanju te jedinstvene zajednice koju okuplja Tačka povratka, postala sam svesna koliko je važno podstaći ljude da ponovo stvore taj osećaj pripadnosti - mesto gde “uvek mogu da se vrate”.
