Momčilo Radovanović, Google: Bitno je da konstruktivno izazovemo i upoznamo sebe

Razgovarala: Milica Milutinović, milica@instore.rs

Njegova korporativna karijera je počela u JTI-u, gde je radio kao praktikant, pa se onda nastavila u L’Oreal-u u kom je proveo, kako kaže, sjajne četiri godine na nekoliko pozicija - od trainee-a do people menadžera. Nakon L’Oreala sam otišao u evropsku centralu japanske kompanije Kao u Frankfurtu, gde sam radio na poziciji internacionalnog i digital brend menadžera, a posle toga je usledio Google EMEA HQ u Dablinu, gde sam sada već skoro šest godina i najveći deo vremena sam proveo radeći sa digitalnim agencijama i klijentima iz Srbije, Hrvatske i Slovenije. Najinteresantniji projekat iz prethodnog perioda je sigurno bio lansiranje Google Ads Reseller programa u Srbiji, Sloveniji i Kazahstanu i vođenje postojećeg u Iraku i Maroku. Nakon uspešnog lansiranja projekta u Q3 ove godine, od ovog meseca sam preuzeo novu funkciju - Senior Sales Manager, gde vodim tim prodavaca za SMB klijente za region Hrvatske i Baltičkih zemalja, ispričao nam je Momčilo na početku našeg razgovora.

U trenutku kada je dobio ponudu da posao i život nastavi van Srbije, osećao se dobro jer mu je to upravo i bio cilj. Nije se dvoumio, jer kako kaže, već tokom studija vodio je internacionalne timove i proveo godinu dana na stipendiji u Americi, pa mu je internacionalno iskustvo bilo veoma blisko. Dodaje, ipak, nije bilo lako preseliti se iz Beograda u kom su mu porodica i prijatelji, ali se zato uvek veoma često i vraća. 

Život koji danas vodi, veoma je drugačiji od onog beogradskog, i to na više nivoa: Takođe i perspektiva se menja kroz godine i kroz različite životne faze. Moj život i u Nemačkoj je bio dosta drugačiji od trenutnog, u Irskoj. Rekao bih da sve najviše zavisi od naše lične perspektive i od toga kako sami sebi organizujemo život, ali da postoje i stvari koje zavise od lokacije, kao npr. porodica ili nivo poštovanja ljudskih prava. 

Kada se osvrne na poslovni deo života, kaže da mu je prethodna rola u Nemačkoj bila mnogo sličnija poslednjem poslu u Srbiji, dok je iskustvo danas u Googlu dosta drugačije: Tech industrija je veoma različita od FMCG-a, ja sam takođe prešao iz sektora marketinga u prodaju, a i činjenica da radim u EMEA HQ jedne tako velike kompanije znači da sam izložen mnogo većem broju različitih kultura, što je jedno sjajno iskustvo. Takođe sam shvatio koliko je dobro imati i marketing i prodajno iskustvo, i koliko nam to pomaže da bolje razumemo klijente i potrošače.

Njegovo dosadašnje iskustvo rada u internacionalnoj kompaniji, na mestu sudara drugačijih mentaliteta posmatra lično kao veliki plus i motivaciju. Kaže da se desi da različiti mentaliteti zakomplikuju atmosferu ponekad, ali misli da je uloga kvalitetnog menadžera i lidera, u bilo kojoj fazi karijere, da to reši i da napravi najbolje od situacije. Mišljenja je da svemu treba pristupati sa suštinskim interesovanjem, radoznalošću i empatijom, i onda razvijati veštine koje su potrebne da se te kulturološke razlike ne samo prevaziđu, nego i da posluže kao dodatna snaga: Na kraju dana, skoro sav napredak koji imamo trenutno u svetu je nastao na osnovu inspiracije iz različitih kultura - ne postoji jedan izvor matematike, poezije ili poslovanja, već je sve to nadograđivanje onoga što su različite kulture razvijale u različitim trenucima istorije.

Poslovni put u Njujork

Kaže nam da nije lako uporediti sva njegova poslovna okruženja, jer je u Irskoj u tech sektoru, koji je zaista univerzum za sebe na neki način. Ali ako bi sa jedne strane stavio uopštena iskustva u Nemačkoj i Irskoj, a sa druge u Srbiji, rekao bi da vidi i prednosti i mane sa obe strane i da definitivno obe strane mogu da nauče jedna od druge. Imam utisak da je posao na “zapadu” mnogo bolje organizovan i da je glavna prednost što se često jasno zna šta je čiji posao i koja su očekivanja, tako da se postiže mnogo veća efikasnost u radu. Još jedna stvar, koju bih izdvojio kao pozitivnu, je odnos prema neslaganju u poslu - koliko god da je naš srpski inat često šarmantan, mnogo se više postiže konstruktivnim pristupom koji je orijentisan na pronalaženje najboljeg rešenja. Sa druge strane, nedostaje mi taj entuzijazam i inovativne ideje sa našeg tržišta, kao i odnos sa kolegama na radnom mestu, koji je često dosta opušteniji i prirodniji nego na “zapadu”, smatra Momčilo. 

Čini mu se da se naš svet kotira kao kvalitetna i vredna radna snaga, a misli da je to prvenstveno zato što je nama i teže da odemo u “svet” zbog problema sa vizama, pa onda imamo uglavnom najupornije ljude koji su u tome i uspeli. Dodaje da bi za naše tržište bilo sjajno da postoji više prilika da se ode u inostranstvo, pa makar i na kraće projekte ili makar da se više radi u internacionalnim timovima, kako bi se naučile neke nove veštine i izašlo iz zone komfora.

Što se tiče nostalgičnih momenata, kratko i jasno kaže šta mu nedostaje: Porodica i prijatelji, pre svega. Osećaj spontanosti u Srbiji, gde ne mora svaka interakcija van posla da se zakaže nedeljama unapred. Srpska hrana. Naš sjajan odnos prema ugostiteljstvu. Dorćol, Zemunski kej. Niske stope kriminala na ulicama.

Na ovoj stranoj adresi oduševljava ga, pre svega, odnos prema različitostima: Irci su izuzetno gostoprimljivi i prihvatljivi, sa veoma niskim stopama rasizma, ksenofobije, homofobije… Kako su kroz istoriju i oni sami prolazili kroz tiraniju Velike Britanije i potom i početkom i sredinom 20. veka ksenofobiju u Britaniji i Americi, izuzetno dobro prihvataju različite kulture u svojoj zemlji. Negativno me je iznenadio nedostatak neke infrastrukture koju bih očekivao u tako bogatoj zemlji “zapada”, da bih kasnije shvatio da su oni bili izuzetno siromašni sve do devedesetih i da nisu razvili neke sisteme koje druge zemlje imaju, i koje je Srbija zahvaljujući Jugoslaviji imala.

Na liticama Irske 

Kada pogleda ka budućnosti, sebe generalno vidi sa porodicom u nekoj od zemalja Zapadne Evrope: Ali kako se geopolitička situacija u svetu menja, sve je teško predvideti. Što se tiče posla, za mene je uvek bitno da budem u industriji koja se razvija i u kompaniji koja ceni svoje zaposlene. AI i nove tehnologije toliko menjaju stvari oko nas, da je veoma moguće da rola u kojoj ću biti za 10 godina trenutno i ne postoji, zato se i ne fokusiram toliko na dugoročno planiranje karijere, već na dugoročno sticanje relevantnih veština.

Momčilova poruka za sve one koji se nađu pred odlukom da li da se odmetnu u svet, bila bi: Razmislite o svojim životnim prioritetima prvo, kao i da li je to posao koji želite i na lokaciji na kojoj možete da sebe zamislite da živite, bar na neko vreme. Iz svakog iskustva može da se nauči, samo je bitno znati šta nam je prioritet u kom periodu života, kao i da li je ta prilika dovoljno dobra za vaš napredak. Meni je lično bilo bitnije da imam internacionalno iskustvo nego da napredujem na hijerahijskoj lestvici, dok neko može imati druge prioritete, i to je sasvim u redu. Samo je bitno da budemo spremni da konstruktivno izazovemo i upoznamo sebe i da izađemo iz zone komfora, zadržavajući poštovanje prema sebi.

Foto: privatna arhiva