Mitigiranje rizika kao osnovni zahtev compliance officera

Autor: Verica Aljinović, konsultant, In-House Legal & Compliance expert, Valec

Međutim, to je samo nadogradnja onoga što je uveliko prisutni izazov, a koji je nakon pandemijske krize i uvođenja hibridnog načina rada postao i više nego aktuelan.

Svakodnevna potreba da se „izmeri rizik“ određene poslovne odluke, stvorio je izazov „sive zone“ u kojoj treba da nađemo najbolje rešenje koje odgovara prvenstveno etičkim, ali zatim i regulatornim okvirima. Kompetativan kontekst, neophodnost kreativnog pristupa, ciljevi rasta poslovanja, uveli su kategoriju „prihvatljivog nivoa rizika“, koji je postao nezaobilazan činilac donošenja poslovnih odluka. Taj termin kao da je u mnogome izbrisao „crno-beli“ kontekst u kome smo ranije češće mogli da poslujemo, što je svakako dovelo i do sagledavanja posledica koje mogu nastupiti. Često možemo čuti onu rečenicu „Ugled se dugo gradi, a može nestati u samo jednom danu“ – da li usled nepažnje ili nedovoljnog znanja, ali nekad i usled nedostatka procene. A koja je onda cena za to? Mogući gubitak poverenja u svim sferama - počev od poverenja potrošača, preko saradnika i kupaca do poverenja zaposlenih...

U takvoj realnosti se u poslovnom svetu sve češće čuje za potrebu „mitigiranja“ rizika, što podrazumeva znanje i svest da se oni izbegnu ili identifikuju, zatim prate i smanjuju, da bi se u finalnom otklonili ili sveli na što manju meru. 

Dalje dolazimo do zadatka jedne osobe koja treba da bude povezna tačka svih tih izazova današnjice. Hajde da kažemo da je najpogodnija osoba za taj zadatak upravo compliance officer, čiji zadatak postaje proces sagledavanja svih tih okolnosti i izazova koji bi se nazvao „mitigiranje rizika“ u jednoj organizaciji.

U kompleksnim kvalifikacijama i opisima poslova, hajde da kažemo da bi se zadatak compliance officer-a mogao sumirati u tri glavna pravca:
-          STVARANJE ORGANIZACIJE INTEGRITETA u kojoj će se vrednovati kada pojedinac radi pravu i ispravnu stvar za sebe i druge. Takva organizacija je otpornija na greške i prekršaje kako regulative, tako i etičkih vrednosti te je manja verovatnoća donošenja neispravnih odluka; 
-          PROAKTIVNOST. Za razliku od tradicionalnog način shvatanja da se rizik rešava kada iskrsne, brzina odvijanja poslovnih procesa danas podrazumeva da neko brine o njemu unapred. To podrazumeva kako razumevanje kompleksne regulative, tako i prevođenje iste u praktična pravila i procedure koje ljudi mogu razumeti i na osnovu kojih mogu postupati. 
-          STVARANJE KULTURE otvorenosti, dijaloga, timskog rada i poverenja koja će osigurati posvećenost ljudi da jasno izlože svoje gledište i prijave stvari u koje nisu sigurni da su ispravne.

Naravno, preduslov svih stubova rada je posvećenost top menadžmenta - da žele da kompanija bude „complaint“ i da u svom poslovanju reflektuje vrednosti usklađenog načina rada - takozvani „tone from the top“.

Iz tog razloga, compliance officer u organizaciji je zapravo - konsultant od poverenja koji uz mentorski pristup i medijatorski način sagledavanja situacija doprinosi ispravnom kursu rada. Na taj način ta osoba je čuvar reputacije, brenda sa svrhom što sve treba da osigura budućnost biznisa i poslovanja.

A šta je preduslov?
Osnovni preduslov stvaranja organizacije integriteta je integritet pojedinca – same osobe koja to gradi, a koja može držati kurs, koja je oslobođena ega, koja čuje druge i može reći NE kada je potrebno ili nepopularno.

U današnjem poslovnom okruženju u kome ljudi svaki dan osećaju pritisak konstantne potrebe da budu dostupni, da dosegnu ciljeve rasta, da ispune očekivanja, da se odupru zdravstvenim i pandemijskim ograničenjima, da pokažu svoj doprinos, da rade prekovremeno i još mnogo toga, vrlo lako se može desiti kršenje etičkih vrednosti i standarda ne bi li se zadovoljila sva ta mnogobrojna očekivanja. Iz tog razloga, neretko je da je potrebno zadovoljiti i određenu vrstu terapijskog pristupa ka ljudima, koji imaju potrebu da nekome objasne izazove te „sive zone“ u kojoj se nalaze i predlog kako oni misle da situacija može da se reši. U tom smislu, osoba koja predstavlja svetionik zdrave logike, zajedno sa ekspertskim pristupom je sve potrebniji kanal komunikacije u izazovima koje nam budućnost donosi.

Da zaključimo: mitigiranje rizika nije samo set pravila i lista popisanih propusta ili ciljeva koje je neko formulisao na listu papira. Za tu aktivnost je potreban holistički pristup. Mitigiranje rizika je svakodnevni rad sa ljudima, svakodnevno praćenje konteksta okruženja i njihovih izmena i osluškivanje potreba. Kako je činilac mentalnog zdravlja organizacije svakim danom sve prisutnija tema, možda je vreme da postavimo pitanje – da li smo uspostavili taj kanal komunikacije u organizaciji i da li je vreme da to učinimo (?).