Summi1
Summit2

Milena Veljković, Coca-Cola HBC: Nostalgiju leči direktan let Bazel – Niš

MOJA KARIJERA

Intervju

18.12.2024

Milena Veljković, rodom Nišlijka, trenutno sa ciriškom adresom, svoju Coca-Cola HBC priču piše gotovo 10 godina. U tu jednu poslovnu deceniju stao je njen karijerni uzlet i unapređenja koja su se nizala zasluženo. Preseljenje je došlo pre skoro godinu dana, kaže nam, uz iznenadnu ponudu za nastavkom razvoja u švajcarskom delu tima kompanije, gde je zauzela poziciju RED Lead-a.

Razgovarala: Milica Milutinović, milica@instore.rs

U Coca-Cola HBC je počela da radi 2015. kao radnik prodaje na terenu u Nišu, da bi već nakon nekoliko meseci i posvećenog rada koji nije ostao nezapažen, usledila promena pozicije u okviru sektora prodaje, ali uz preseljenje u Beograd. Tako sam od samog početka u Coca-Cola Hellenic iskusila šta u praksi znači priznanje za rad koje ova organizacija izuzetno ceni, pa sam već 2017. godine dobila priliku da vodim tim od sedmoro ljudi, a kroz promene opisa posla i rast nivoa odgovornosti naučila sam mnogo veština i testirala svoje znanje u oblastima za koje nisam ni pomišljala da će postati moja poslovna „komfor zona“. Iako sam poslednjih godina više vezana za kancelarijski rad, kroz pozicije Right Execution daily Lead-a i menadžera za Data insights i analytics, mislim da je upravo taj početak definisao moje razumevanje biznisa u Coca-Cola HBC, a iskustvo koje pruža terenski rad mnogo doprinosi tome da danas mogu strateški da sagledam šta je to što kupci i potrošači od nas očekuju, veruje naša sagovornica. 

Milena dodaje da kada bi odluku da se preseli u Švajcarsku trebalo da opiše u dve reči, to bi bile:  najlakša i najbrža odluka u životu. Iako je ponuda da nastavi da radi u okviru Hellenic grupe u Cirihu došla slučajno, prihvatila ju je bez mnogo uvida u detalje samog opisa posla, jer je, kako kaže, kroz godine rada u ovoj organizaciji stekla poverenje u način na koji se ucrtava karijerni put zaposlenih. Priznaje, ipak, da je težina te odluke došla nešto kasnije, kada je usledila administracija oko pripreme radne vize, pakovanje čitavog života u nekoliko kofera i preseljenje porodice u kulturu i sredinu gde ne poznaju jezik i nemaju poznanike. Ispočetka su tražili smeštaj, vrtić za dete, njen suprug novi posao, a nju je čekala adaptacija na novi kolektiv. 

Uprkos i tim početnim „poteškoćama“, Milena kaže: Život je lep, ako ga tako sebi uredite! Moj osećaj je da je stil života u Švajcarskoj izuzetno usmeren na porodicu, što mi veoma prija i blisko mi je. Polako primećujem da usklađujem svoje navike i rutine do te mere da više ne postoji sličnost sa onim kako mi je izgledalo slobodno vreme u Srbiji. Naravno, utiče i to što se krug bliskih ljudi suzio, pa smo druženja sa prijateljima uz kafu i dečije igraonice zamenili šetnjom kroz nestvarnu prirodu Švajcarske, hiking, piknik, jahanje konja, hokej utakmice... Postoji jasan balans između poslovnog i privatnog života, a položaj Švajcarske nam omogućava da vikendom „skoknemo“ do Nemačke, Italije i Francuske i to je ono što obogaćuje svakodnevicu i čemu se radujemo nakon radne sedmice.

Milena uživa u otkrivanju novih mesta sa svojom porodicom

Dodaje još da radi posao koji mnogo voli, u kompaniji u kojoj je praktično odrasla, a sada i u zemlji koja je po njenom dosadašnjem iskustvu izuzetno lepa za život: A pošto je ujedno i moj novi dom daću za pravo sebi da kažem da je najlepša na svetu. Jednom rečju - vredelo je sve.

Nivo odgovornosti i oblasti rada koje sada pokriva, kao RED menadžer su mnogo šire i ovde je zadužena za uspeh tima od četvoro ljudi. Iako je ova pozicija uglavnom interna, karakteristična joj je jaka krosfunkcionalna saradnja. Na moje veliko iznenađenje, poslovno okruženje je veoma internacionalno, a kultura snažno lokalna, što nije bilo lako u početku usvojiti jer su nam kulturološke razlike u nekim tačkama potpuno polarizovane. Trebalo mi je malo vremena da se naviknem da, šta god radili u toku dana, u 12 sati svi prekidamo i idemo negde zajedno na ručak i tih narednih sat vremena se priča o svemu, sem o poslu, priča nam Milena.  

To internacionalno okruženje joj se upravo mnogo i dopada - kolege sa kojima je u svakodnevnom kontaktu poreklom su od Kolumbije do Indonezije. Čak i lokalno stanovništvo prepoznaje izvesne kulturološke razlike između onih kojima je primarni jezik nemački, od onih kojima je to francuski, ali bogatstvo poznavanja više svetskih jezika je toliko očigledno i fascinantno. Milena nam pojašnjava: Iako na prvi pogled može da deluje da to otežava procese, naprotiv, korporativna kultura je snažna i jasno definisana toliko da, bez obzira na različitost, Švajcarska tačnost i efikasnost su vidljivi na svakom koraku. Kod nas je, sa druge strane, neformalnija radna atmosfera, mnogo više emocija pokazujemo u radu, što nekad ume da oteža procese. Uverena sam da i jedna i druga priča imaju svoje prednosti, kao i prostora za unapređenja, ali je sigurno da, ukoliko poslu pristupamo posvećeno a kolegama sa uvažavanjem, to je nešto što treba da čini svaku dobru organizaciju.

Trebalo mi je malo vremena da se naviknem da, šta god radili u toku dana, u 12 sati svi prekidamo i idemo negde zajedno na ručak i tih narednih sat vremena se priča o svemu, sem o poslu.

Kaže nam još da do sada nije srela mnogo „naših“ ljudi, iako zna da ima stručnjaka koji rade u multinacionalnim kompanijama, a koji sve više dobijaju priliku da karijeru nastave u drugoj filijali iste kompanije, kroz kraće ili dugoročne angažmane: Tu vidljivost i mobilnost kadrova su omogućili takozvani „open sourcing“ sistemi, ali opet nije lako ni iz ličnog a ni profesionalnog ugla promeniti sve i krenuti ispočetka. Od radne vize do adaptacije, put je pun izazova ali smo i mi narod koji prihvata izazove. Zato mislim da sam stekla veštinu da naše ljude u poslu lako prepoznajem - kada nam je stalo, spremni smo da se prilagodimo. Kada se prilagodimo, radimo kvalitetno i zalažemo se za konkretne rezultate.

U poseti Bernu 

Nostalgija - i tu je i nije, jer direktna avio linija Bazel – Niš u mnogome olakšava nedostajanje. Kada me uhvati momenat takvih misli svesna sam da mi nedostaje moja porodica i prijatelji sa kojima smo provodili lepe trenutke. Sve ostalo je na dva sata avionom ili nekoliko koraka od prodavnice, kaže nam naša sagovornica. 

Plus i minus 
Ono što me posebno oduševljava su izuzetno lepa priroda, bogatstvo biodiverziteta i način na koji se ophode prema prirodi. Svi oni izvanredni instagram storiji koji pokazuju krajolike sa oboda Alpa u vožnji vozovima su u stvari realnost. Zaista nije mit da su „tačni kao švajcarski sat“, dok su životni standard, kvalitet obrazovanja i kultura stanovanja na izuzetno visokom nivou. Visok standard podrazumeva i „jače“ cene, pa bih to izdvojila kao poseban izazov, uz kulturu zatvorenih odnosa što mi na ličnom nivou ostavlja snažan utisak. 

Ako dobijete priliku da nastavite karijeru van Srbije, iskoristite je – najgore što može da se desi je da se vratite, ako je i to "najgore", ali opet sa dragocenim iskustvom. To su sve prilike za lični i profesionalni rast. Ukoliko možete da idete sa porodicom to onda treba da bude zajednička i jednoglasna odluka, jer ako se jedan član porodice ne snađe u novom okruženju, to će neminovno uticati na dinamiku cele porodice, poruka je za kraj naše sagovornice. 

Foto: privatna arhiva