Autor: Mirjana Perović
Svima je već jasno da je Korona donela dosta promena u kupovnom ponašanju. Svakako, jedna od glavnih je to da su potrošači ređe odlazili u kupovine, dok im je korpa bila veća. Trudili su se da kupovine obave u što manje radnji i bez mnogo zadržavanja. Uz sve to, zadatak potrošača je bio da obrate pažnju i na cene, kako bi optimizovali svoj trošak, jer je pritisak na finansije i ekonomizaciju postao sve veći u poslednjih godinu i po dana.
U takvim uslovima kupovine, treba analizirati i u ulogu POS materijala. Zapravo, postavlja se pitanje: da li su nam lifleti u prodavnici služili samo kao izvor informacija šta je trenutno na akciji ili je njihova uloga zapravo bila i da nam skrate vreme koje bismo proveli u kupovini. Šta više, ukoliko smo taj liflet dobili u našem sandučetu, onda smo imali priliku da se dobro pripremimo i pre ulaska u prodavnicu, što je još važnije, s obzirom na to da Korona i dalje vreba iza ćoška.
GfK je u novom talasu “Shopper 360” studije, pokušao da razume kako se kupci u Srbiji informišu o ponudama trgovaca. Pre svega, treba napomenuti da više od polovine ispitanika ne dobija liflete u poštanskom sandučetu, dok 1/5 koja ih dobija, ponekada pogleda šta se u njima nalazi. Reklo bi se da se fokus više premešta na internet, kada je informisanje kupaca, van prodavnice, u pitanju. Kada o tome govorimo, 1/3 ispitanika je izjavila da ponekada pogleda liflet na internetu, ali to ne utiče značajno na njihove kupovne odluke, dok na drugoj strani postoji i 1/3 ispitanika koja ipak reaguje na to što pročita na internetu i pokušava da pronađe tu ponudu na mestu prodaje.
Kada govorimo posebno o informisanju kupaca u vezi sa akcijama trgovaca, njih 45% je reklo da se generalno informiše na samom mestu prodaje, dok je 51% reklo da to radi putem lifleta koje uzimaju u prodavnici. Na drugoj strani, sve je više onih koji informacije o akcijama traže putem interneta, pa je tako njih 41% reklo da gleda liflete na sajtovima trgovaca, što je više nego u 2019. godini.
Kada govorimo o POS materijalu generalno, ne bi trebalo da zaboravimo važnost samog prodajnog mesta kao izvora informacija za kupce. Već duže vreme se maloprodavci trude da što jasnije istaknu ono što je važno za kupca, posebno povoljne cene određenih arikala, trajno snižene cene, nove proizvode, itd.
U vremenu kada je uobičajena, neobavezna komunikacija kupaca pred policom utihnula, kada više nema neposrednih saveta o prašku koji je jeftiniji, a dobro pere i fino miriše, i mlevenom keksu koji se sjajno sjedini prilikom pravljenja kolača i torti, svaka jasno i vidno istaknuta informacija će biti dobrodošla na mestu prodaje. U prilog tome je i činjenica da se POS materijal u gotovo 99% slučajeva odnosi na akcijske proizvode, ali ne i na nove proizvode, one stare koji su promenili pakovanje, dodali po koju korisnu oznaku npr. o nutritivnom sastavu. U svemu tome treba biti veoma pažljiv i imati u vidu i činjenicu da je ovo vreme brze kupovine, bez monogo razgledanja, pa samim tim i komunikacija bi trebalo da bude što jasnija.
