Autor: Jelena Vukelić, Spark Analytics
U poslednjih nekoliko decenija u svet ishrane ušle su veoma zvučne reči, kao što su „bio“, „eko“, „organski“ proizvodi ... Ove kategorije počinju da postaju popularne početkom 2000-tih, kada dolazi do porasti svesti kod potrošača o povezanosti ishrane sa zdravljem i uticajem na životnu sredinu. Od tada do danas kategorija organskih proizvoda beleži značajnu ekspanziju. Kako je tema zdravlja postala ultimativno važna prošle godine – prodaja organskih proizvoda beleži vrtoglavi rast, za koji se očekuje da će se nastaviti i u godinama koje dolaze.
Okretanje ka organskim proizvodima, odnosno manje tretiranje proizvoda hemikalijama, bolje upravljanje zemljištem i korišćenje inovativnih biodinamičkih metoda ne predstavljaju novinu. Često ćemo čuti naše roditelje, ili predstavnike starijih generacija, kako je pre voće i povrće imalo drugačiji ukus; odnosno kako je u prošlosti sve voće i povrće bilo ono što danas podrazumevamo pod organskim. Porastu trenda organske hrane je, u najvećoj meri, doprineo bolji ukus takve hrane, ali i činjenica da organska hrana nije tretirana hemijskim pesticidima, odnosno da je takva hrana bolja i zdravija. Pa šta zapravo podrazumevamo pod terminom organska hrana?
- Termin „organski“ koristi se za označavanje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda dobijenih sa farmi koji ne uključuju upotrebu sintetičkih hemikalija i genetski modifikovanih organizama. Svi organski proizvodi moraju da budu strogo kontrolisani i sertifikovani od strane tela koja je ovlastilo ministarstvo poljoprivrede.
- Sa druge strane, termin „eko“ opisuje proizvod koji je formulisan i razvijen na takav način da ima mali uticaj na životnu sredinu. Termin se odnosi na čitav lanac snabdevanja: od sirovina do procesa proizvodnje i distribucije, sve do odlaganja otpada, izbora biorazgradive i reciklažne ambalaže, u skladu sa ekološkim kriterijumima.
Da li je organska hrana zaista i zdravija?
Kao najznačajniji benefiti organske hrane, uglavnom, se ističu da je zdravija, sigurnija, boljeg ukusa, hranljivija, bolja po okolinu. Sve je više istraživanja koja sugerišu izvesne prednosti organske hrane, u odnosu konvencionalno uzgajanu hranu.
- Nutrijenti. Studije su pokazale da organska hrana ima blago više nivoe pojedinih hranljivih sastojaka. Najbolji primer su određene vrste flavonoida koji imaju antioksidativna svojstva.
- Omega-3 masne kiseline. U organskom mesu, mlečnim proizvodima i jajima se nalaze viši nivoi omega-3 masnih kiselina. Ovo je povezano sa zahtevima prehrane u organskom stočarstvu, gde se insistira na primarnoj upotrebi trave i lucerke za stoku.
- Štetni metali. Kadmijum je toksična hemikalija koja se prirodno nalazi u zemljištu i biljke ga apsorbuju. Studije su pokazale niže nivoe kadmijuma u organskim žitaricama, ali ne i voću i povrću, u poređenju sa konvencionalno gajenim usevima. Niži nivoi kadmijuma u organskim žitaricama mogu biti povezani sa zabranom korišćenja sintetičkih đubriva u organskoj poljoprivredi.
- Tragovi pesticida. U poređenju sa konvencionalno uzgajanim proizvodima, organski uzgajani proizvodi imaju niže nivoe tragova pesticida. Organski proizvodi mogu da imaju ostatke zbog pesticida odobrenih za organsku poljoprivredu ili zbog pesticida u vazduhu sa farmi koje hranu proizvode na konvencionalan način.
Milenijalci kao promoteri organskog
Organski proizvodi uživaju veliku popularnost među generacijom milenijalaca. Istraživanje koje je objavilo Udruženje organske trgovine SAD pokazuje da su milenijalci najveći kupci organskih proizvoda. Oni predstavljaju veoma informisani segment potošača koji vodi računa o tome šta unosi u svoje telo, proverava poreklo hrane i način proizvodnje. Dodatno, kod ovog segmenta postoji izražena svest o životnoj sredini i prisutan je ekološki aktivizam. Oni su snažno oslonjeni na digitalne tehnologije i, u većoj meri, su skloni da obavljaju online kupovinu namirnica. Korišćenjem digitalnih tehnologija se informišu o proizvodima koje kupuju – čitaju o sastavu, poreklu i načinu proizvodnje određenih namirnica, kao i evaluacije potrošača koji već imaju iskustva sa proizvodima.
Veliki broj milenijalca su već postali roditelji, dok se u narednih 10 do 15 godina očekuje da će 80% njih biti roditelji i da će kroz proces roditeljstva produbiti snažnu sklonost ka organskim proizvodima. Ovo za tržište organske hrane može biti transformativno. Ulazak u svet roditeljstva se smata jednim od najvažnijih životnih događaja. Deca menjaju naš sistem vrednosti, redefinišu naše prioritete, pa čak oblikuju i kreiraju nove kupovne navike. U vezi sa tim, istraživanja pokazuju da heavy konzumenti organske hrane smatraju da ih odabir organske hrane za njihove porodice čini boljim roditeljima. Heavy konzument organske hrane je snažno motivisan da traži zdravije i nutritivno vrednije izbore za sebe i svoju decu. Tako da je svest o efektima pesticida, hormona i antibiotika na zdravlje pojedinca, uz želju da se izbegava visoko procesirana hrana sa veštačkim dodacima, jedan od glavnih razloga da se kupuje organsko.
Dodatno, ovaj tezi ide u prilog da je kategorija kod koje se u najvećoj meri vrednuje da je „organska“ upravo dečija hrana.
Uticaj pandemije na porast korišćenja organske hrane
Generalno, trend zdravlja, kao i trendovi „brige o sopstvenom izgledu“, doveli su do toga da su organski i bio proizvodi u ekspanziji već duže vremena. Međutim, 2020. godina, koja je po svemu bila nepredvidiva i ostavila dalekosežne posledice po zdravlje ljudi, životnu sredinu i ekonomiju, dovela je do toga da su kupci učestalije birali organsku hranu.
U vreme duboke zabrinutosti za lično zdravlje, tokom kojeg je globalna pandemija preoblikovala svakodnevni život, tržište organske hrane i neprehrambenih proizvoda doživelo je glavne prekretnice. Prodaja organske hrane premašila je 56 milijardi dolara, što je porast od 12,8% - najviše stope zabeležene u organskoj hrani tokom više od jedne decenije. Ljudi su uglavnom bili prinuđeni na ostajanje kod kuće, usmereni na razmišljanje o zdravlju i brigu o imunom sistemu. Usled više vremena provedenog kod kuće – često su se okretali kuvanju i pripremi hrane, odnosno posete restoranima zamenila je priprema hrane kod kuće. Ideja o važnosti zdrave ishrane nikada nije bila u većoj meri prisutna. Porast konzumacije hrane kod kuće, udružen sa zabrinutošću za lično zdravlje doprineo je tome da su kupci u prošloj godini više bili okrenuti kupovini organske hrane. Ovo je jedna od promena u navikama potrošača za koji postoje očekivanja da će ostati… Što dalje ima implikaciju i kada je u pitanju organska hrana – za koju se očekuje da će u budućnosti biti još više prisutna, i u domovima i u restoranima…
