Tema broja DOP proizvođača i distributera/logističara: Okrenutost ka principima cirkularne ekonomije

Milica Mišković, programski menadžer, Forum za odgovorno poslovanje

Prošlo je gotovo godinu dana od kada se zbog izbijanja korona virusa i u Srbiji situacija gotovo preko noći promenila – neizvesnost i stalno prilagođavanje postali su naša nova svakodnevica, kako u poslu, tako i u životu. U tim prvim naletima, naročito je došao do izražaja gotovo prirodni nagon da se osigura egzistencija, između ostalog i kroz obezbeđivanje zaliha hrane i ostale potrošne robe. U toj poremećenoj ravnoteži, ceo sistem snabdevanja pokazao je dobar odgovor na ove izazove. Tako nešto moguće je samo uz stabilne i zdrave firme koje taj sistem čine, a koje su preduzele i dodatnu odgovornost da sistem ne prestane da funkcioniše i da društvu i građanima obezbede sigurnost snabdevanja.

Iako smo ovaj test uspešno prošli, ovakve situacije nas podstiču da se zapitamo – šta se to još valja iza brega, i da li smo spremni da odgovorimo na izazove koji se, takođe, ubrzano pojavljuju – kao što su brz rast stanovništva u gradovima, rastuće nejednakosti u društvu, promena obrazaca potrošnje, kao i klimatske promene i iscrpljivanje prirodnih resursa.

Smanjenje otpada i potrošnje prirodnih resursa

Ovi rastući izazovi uslovljavaju transformaciju i prilagođavanje sistema snabdevanja počevši od nabavke sirovina, proizvodnje finalnog proizvoda i distribucije ka kupcima na način da se zadovolji ekonomska održivost (u celini je isplativo), socijalna održivost (ima šire koristi za društvo) i ekološka održivost (ima neutralan ili pozitivan uticaj na prirodno okruženje). U tom kontekstu, održivi prehrambeni sistem i sistemi snabdevanja predstavljaju srž ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija (agenda 2030). Agenda 2030. poziva na velike transformacije u poljoprivredi i sistemima snabdevanja na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou, kako bi se zaustavila glad, postigla sigurnost hrane i poboljšala ishrana stanovništva, ali i uspostavila infrastruktura zasnovana na inovacijama, digitalizaciji i što manjem negativnom uticaju na životnu sredinu.

Cirkularna ekonomija

Na tom putu, možemo reći da se već vidi i promena poslovnih modela koja se zasniva na ubrzanom uvođenju strategija digitalizacije i okrenutost ka principima cirkularne ekonomije. Takvi poslovni modeli podstiču kontinuiranu ponovnu upotrebu materijala kako bi se smanjili otpad i potražnja za dodatnom potrošnjom prirodnih resursa. Prema nedavnom istraživanju kompanije Gartner, 70% lidera lanaca snabdevanja planira da investira u cirkularnu ekonomiju već u kratkom roku, i to su promene koje vidimo da se dešavaju i u Srbiji. Mapa puta koju je, kao neobavezujući dokument, pripremilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, između ostalog, sadrži i preporuke za prevazilaženje ograničenja koje privatne kompanije u Srbiji vide na putu ka cirkularnoj ekonomiji u svom sektoru, a koje se tiču upravljanja plastičnom ambalažom i tekstilnim otpadom, kao i otpadom od hrane. Nadamo se da će najavljeni program cirkularne ekonomije, koji će biti predstavljen do kraja godine, kao javna politika na nacionalnom nivou pružiti i dodatni stimulativni okvir za razvoj dobrih praksi i dodatni zaokret u poslovnim strategijama.

Gubitak hrane

Kada je u pitanju zaštita životne sredine, izazovi i prilike za unapređenje koje su prepoznale društveno odgovorne kompanije, vezani su za upravljanje otpadom i hemikalijama, energetsku efikasnost, efikasnost upotrebe prirodnih resursa pri proizvodnji i potrošnji, kao i kvalitet i dostupnost vode. Sa stanovišta društvenih, ali i ekonomskih i ekoloških aspekata, posebno je važno i multisektorsko pitanje gubitaka hrane čije su razmere zabrinjavajuće. Dok blizu pola miliona građana ne može da zadovolji osnovne životne potrebe, uključuju i ishranu, najnoviji izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) pokazuje da u Srbiji svaki građanin baci 83 kilograma hrane godišnje. Zbog toga je važno da u partnerskom odnosu, svi zajedno – državne institucije, kompanije i građani posvete pažnju ovom problemu i usvoje rešenja na dobrobit čitavog društva.

Zaposleni

Ispitivanje stavova poslovne zajednice, koje je Forum za odgovorno poslovanje sproveo prošle godine, potvrđuje da, pored onih specifičnih sektorskih, postoje i zajednički izazovi, a koji se u velikoj meri tiču i zaposlenih i budućih zaposlenih. Kada su u pitanju ljudi, prioriteti za kompanije su: zapošljavanje mladih, obuke i treninzi za stručna zanimanja, radna inkluzija osoba sa invaliditetom, bezbednost i zdravlje na radu, kao i smanjenje nejednakosti i siromaštva na koje kroz različite programe angažovanja u zajednici kompanije nastoje da pozitivno utiču.

Dobri poslovni partneri

Na kraju, veliki sistemi mogu da funkcionišu samo kada dobro funkcionišu svi u lancu snabdevanja koji ga podržavaju, i zbog toga, uloga velikih kompanija – proizvođača i distributera je da budu i dobri poslovni partneri i podrška lokalnim zajednicama, a posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, u kome značajnu ulogu imaju i poljoprivredni proizvođači.

Kroz osnaživanje lokalnih dobavljača i davanje prednosti onima koji zapošljavaju društveno ugrožene kategorije stanovništva, ili koji pak imaju usvojene etičke principe, podstiče se društveno-ekonomski razvoj na inkluzivan i održiv način. Kada su u pitanju članice Foruma za odgovorno poslovanje, prema podacima našeg godišnjeg upitnika koji je već treću godinu za redom sproveden u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje uz podršku USAID-a, velika većina članica Foruma, 82% članica ima definisane etičke principe čije se poštovanje očekuje od dobavljača, dok je 41% je kupovao i koristio proizvode i usluge od socijalnih preduzeća.

Članice Foruma su, takođe, u proseku sarađivale sa po 822 dobavljača, od kojih su 70% činili lokalni dobavljači. I to je posebno značajano u cilju skraćivanja transportnih ruta koje sirovine i roba prelaze na putu od dobavljača do proizvođača, smanjenja emisije štetnih gasova koje taj transport proizvodi, uštede troškova, ali i razvoja regiona i lokalnih zajednica iz kojih dobavljači dolaze, a time i cele nacionalne ekonomije.

Nakon izbijanja pandemije ali i pre toga, mnoge članice Foruma pokrenule su posebne programe podrške malim i srednjim preduzećima. U tom pravcu, Forum za odgovorno poslovanje planira i osnivanje kluba malih i srednjih preduzeća koji će biti otvoren za sve one kojima su snažni etički principi u osnovi poslovanja, i koji uz dodatnu podršku i mentorstvo žele da unaprede svoje prakse održivosti. Na taj način, želimo da stvorimo zajednicu i u sektoru malih i srednjih preduzeća koja pokazuju da su pouzdani partneri i nosioci lokalnog ekonomskog razvoja.

Različiti delovi iste slagalice

Od krize prouzrokovane korona virusom do potrebe za boljim i zelenijim društvom, može se reći da su svi izazovi sa kojima se suočavamo, različiti delovi iste slagalice, one koju svi – država, privatni i civilni sektor pokušavamo da rešimo kroz Ciljeve održivog razvoja. Samo kroz naporan, ali i pametan rad, možemo istinski napredovati prema ostvarenju Ciljeva održivog razvoja. Građenje odnosa, partnerstava i angažovanje sa svim relevantnim sektorima i lokalnim zajednicama je proces koji se ne dešava preko noći, i tome treba da teže kompanije u svojim srednjoročnim i dugoročnim planovima.