Autor: Smart Plus Research
Zdrava ishrana, prirodni sastojci, zamena za meso – pri kupovini, ali i u svakodnevnom razgovoru sve češće nailazimo na ove termine. Šta se smatra proizvodima biljnog porekla na našem tržištu? Ko ih koristi i zbog čega? Šta to imamo na tržištu, i koliko se često ovi proizvodi kupuju? Istraživanje, koje je agencija Smart Plus Research sprovela na teritoriji Srbije tokom novembra 2022. godine, imalo je za cilj da odgovori na ova pitanja. Istraživanjem je obuhvaćeno 1.000 punoletnih građana Srbije, a uzorak je reprezentativan prema polu, uzrastu i regionu u kom ispitanici žive.
Šta se smatra plant-based proizvodima?
Proizvodi biljnog porekla se opisuju kao proizvodi koji nisu životinjskog porekla, posni, da se sastoje od voća i povrća, zdravi, prirodni, organski, veganski ili vegetarijanski, ali i navode se opisi nešto što nije ukusno, skupo, veštačko. Upitani da navedu namirnice koje su dobar primer ovih proizvoda navodi se biljni sir, sojino, bademovo i mleko od žitarica, humus, tofu, pljeskavice od povrća i vege kobasice. Takođe, spontano se navode i različite biljne masti, počevši od ulja (suncokretovog) i margarina, ali i maslinovog, kokosovog i kikiriki putera.
Asocijacije za zdrave proizvode je domaće za više od petine sugrađana (22%), te asocijacije kao što su organsko (19%) i prirodno poreklo (12%), kao i namirnice poput voća, povrća, ali i čija semenki, spiruline, ashvagande i slično (namirnice ukupno 32%). Ipak, gotovo polovina građana Srbije (49%) sa zdravim proizvodima asocira proizvode bez veštačkih dodataka, i to naročito bez aditiva kao najnepoželjnijih veštačkih sastojaka.
Iako bi se za kategorije biljnih proizvoda moglo reći da su poznate i prepoznate, sa brendovima je malo drugačije – 41% ne navodi ni jedan brend. Od onih koji su pomenuti, najviše se ističe dm Bio (12%), Ribella (6%), Joya (4%), Alverde (4%). Interesantno je da se navodi oko 200 različitih marki – od onih koji imaju i svoje vege verzije (npr Carnex i Argeta humusi), light verzije (npr. Polimark), do PL ponude (Lidl, Maxi/Delhaize, K plus), ali brendova kozmetike (Koozmetik, Limes, Zlatni put i sl).
Dajemo li šansu zamenama za meso?
Kada je u pitanju konzumacija plant based proizvoda, žene su otvorenije, i ima ih više među konzumentima. Zamene za meso biljnog porekla (npr. burgeri od povrća i mahunarki, kobasice od proteina graška...) nikada ne konzumira 77% populacije, oko 13% do jednom mesečno. Zamene za mleko i jogurte biljnog porekla (npr. napici od soje, badema, ovsa...) 69% nikada ne konzumira, ali 7% to čini na nedeljnom nivou, i to naročito mladi, dok zamene za sir, kačkavalj, sirne namaze biljnog porekla (npr. kačkavalj od kokosovog ulja i skroba, tofu sir...) ponekad konzumira skoro polovina populacije, i čak jedan od 10 na nedeljnom nivou.
Osim sira/kačkavalja biljnog porekla, humus je probalo 40% ispitanih, puter i sirni namaz biljnog porekla oko petine populacije, pljeskavice od povrća oko 14%. Napitak od soje (23%), i generalno napitak od orašastih plodova (13%) su, čini se, prihvatljivija opcija od jogurta od soje (7%) makar i samo probe radi. Kobasice i salame od proteina biljaka su na dnu lestvice, oko 5% ih je probalo.
Interesantno je da tri od četiri predstavnika populacije, a naročito muškarci, navodi da učestalo konzumira namirnice životinjskog porekla. Jedan od pet pak navodi, naročito žene, da ih povremeno konzumira, ali i da pokušava da smanji unos mesnih proizvoda i više bazira svoju ishranu na namirnicama biljnog porekla.
Ukoliko bi meso ili mlečni proizvodi biljnog porekla bili povoljniji, ukusniji i šire dostupni, u svoju ishranu bi ih uključilo 32%, odnosno 37%, dok je svaki četvrti neodlučan. Drugačije rečeno dvoje od petoro ni tada ovim proizvodima ne bi dalo šansu i verovatno li sigurno ne bi uključilo u svoju redovnu ishranu.
Zašto ih kupujemo?
Proizvodi biljnog porekla se kupuju najpre zbog zdravlja i prevencije (39%). Jedan od četiri ispitanika navodi da ti proizvodi prijaju njihovom organizmu, svaki pet voli taj ukus. Čini se da su žene te koje imaju pozitivan stav prema ovim proizvodima, s obzirom na to da trećina muškaraca ne zna zašto ih kupuje.
Da bi namirnica biljnog porekla bila u korpi, mora biti i dodatno percipirana kao zdrava (34%), kao i da je bez aditiva, konzervansa, veštačkih dodataka (22%). Ukus je, takođe, veoma važan, kompromis po ovom pitanju trećina ne pravi. Za svaku petu osobu cena je važan faktor, a svaka deseta navodi praktičnost – ovi proizvodi moraju biti laki i jednostavni za pripremu.
Tek svaka deseta osoba se trudi da uvek iščita sastav i deklaraciju proizvoda, dok šest od deset to čini retko ili gotovo nikada. Ipak, o sastojcima, naročito ovim nepoželjnima, se piše i priča, kao i komunicira na pakovanjima. Iako 1/3 nema čvrst stav protiv određenih namirnica, ostatak, 2/3 ima „pik“ na određene sastojke. Tako, 36% navodi da im je važno da namirnice koje kupuju budu bez GMO sastojaka, 33% bez aditiva, a 32% bez konzervansa. 18% bira hranu bez šećera, 13% izbegava trans masti, gluten 8%.
Da li je budućnost plant based proizvoda svetla?
Glavna prepreka za učestaliju kupovinu i konzumaciju proizvoda biljnog porekla, koliko god čuvali zdravlje i prijali organizmu, je izrazito pozitivan stav, naročito muške populacije, prema mesu i namirnicama životinjskog porekla. Troje od petoro, i muškaraca i žena, smatra da je u ljudskoj prirodi da jede meso i namirnice životinjskog porekla. Visoka je saglasnost, s tim da muškarci prednjače, i da su proizvodi životinjskog porekla ukusniji od onih biljnog porekla, kao i da je obrok kompletan ako je uključeno meso. Muškarci navode i da ih ovi proizvodi ne mogu zasititi.
S druge strane, žene, više nego muškarci, smatraju da ako bi se proizvodi životinjskog porekla manje koristili usporile bi se klimatske promene, te i da konzumiranje velikih količina mesa ima ozbiljne posledice na zdravlje. Takođe, prema njihovom mišljenju, proizvodi biljnog porekla su često kvalitetniji od proizvoda životinjskog porekla. Interesantno je da su Beograđani strastveniji po ovom pitanju u odnosu na druge regione – naklonjeniji su i namirnicama životinjskog porekla i biljnog porekla, dok su u drugim regionima neutralniji.
Jedna od prepreka je i percepcija ponude – svega 8% smatra da je ovih proizvoda previše, petina da ih je dovoljno, a više od polovine da ponuda nije dovoljna i da bi je trebalo proširiti. Ovom stavu, verovatno, doprinosi i činjenica da su mnogi proizvodi iz ove grupe izloženi na odvojenim policama i pozicijama (što olakšava njihov pronalazak), čime se može uočiti dominacija svih drugih proizvoda.
