OIE: Neophodna saradnja kompanija, države i potrošača

Autor: Danijela Isailović, menadžerka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije  

Ako je te 2021. godine, kada je u Srbiji donet Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), bilo skeptika koji su smatrali da obnovljivi izvori energije u našoj zemlji neće zaživeti, danas, tri godine kasnije, dileme više nema - OIE su, ne samo naša budućnost, već i sadašnjost.  

Srbija troši više energije iz OIE od Nemačke, Italije, Belgije i mnogih drugih zemalja EU. Podaci Eurostata pokazuju da je udeo u potrošnji energije iz obnovljivih izvora u Srbiji 2022. godine iznosio 27%, što je više od proseka EU koji iznosi 23%. Najznačajniju ulogu u toj brojci imaju hidroelektrane, ali sve je veće interesovanje investitora za vetroelektrane, kao i kompanija i domaćinstava za solarnu energiju. Ne posustaju ni državna preduzeća - EPS najavljuje da će u OIE projekte uložiti 5,4 milijarde evra do 2030. godine.  

Ovog leta, u Srbiji su usvojeni značajni dokumenti koji će dalje trasirati razvoj OIE. Kada se sve ima u vidu, ambiciozni cilj koji su postavili najviši državni zvaničnici da Srbija do 2030. godine proizvodi 45% električne energije iz obnovljivih izvora, ne deluje neostvarivo. Ali, na tom putu neophodna je saradnja svih - kompanija, države i potrošača.  

Rekordnih 30% električne energije u EU iz sunca i vetra 

Iz energije sunca i vetra u Evropskoj uniji je u prvoj polovini ove godine proizvedeno rekordnih 30% električne energije, prvi put više nego iz fosilnih goriva, objavio je u julu istraživački centar Ember. Energija vetra i sunca iz godine u godinu beleže rekorde.  

Prema podacima Solar Power Europe, vodeće evropske asocijacije za energiju sunca, čiji je OIE Srbija član, svet je prošle godine postavio 447 GW novih solarnih kapaciteta, 87% više nego 2022. godine. Solar Power Europe predviđa da će ove godine biti instalisano 544 GW solarnih kapaciteta, a 2028. godine 876 GW.  

I vetar beleži rekorde - kumulativna snaga vetroparkova premašila je brojku od 1 TW, što 2023. čini najboljom godinom za vetar do sada, prema podacima Globalnog saveta za energiju vetra. Tokom 2023. godine instalirano je 18,3 GW novih kapaciteta energije vetra. Od toga su države članice EU instalirale 16,2 GW, što je rekordna količina instalirana u jednoj godini, saopštio je WindEurope, vodeća evropska asocijacija koja okuplja više od 400 članova iz oblasti vetroindustrije, među kojima je i OIE Srbija. 

Stanje u Srbiji 

Za samo tri godine, od usvajanja Zakona o korišćenju OIE 2021. godine do danas, sektor obnovljivih izvora energije se značajno razvio.

Ovog leta, u Srbiji su usvojeni značajni dokumenti koji će dalje trasirati razvoj OIE. Vlada je u julu usvojila Integrisani plan za energetiku i klimu za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, koji predviđa da do 2030. godine na mreži bude 3,5 GW novih elektrana na energiju sunca i vetra.  

Do 2040. godine očekuje se da ukupni instalisani kapacitet izgrađenih vetroelektrana i solarnih elektrana bude 10,97 GW, predviđa Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, čiji je nacrt na javnoj raspravi do 15. avgusta. 

Još smo daleko od evropskog proseka da iz energije vetra dobijamo 19% električne energije, ali svaka nova vetroelektrana nas približava tom cilju. Samo naši članovi imaju u razvoju više od 1 GW kvalitetnih projekata, od kojih su neki u potpunosti spremni za izgradnju.  

Kompanije u Srbiji zainteresovane za status prozjumera 

Solarna energija, takođe, beleži rast, a interesovanje za status prozjumera, koji koriste proizvedenu električnu energiju za sopstvene potrebe, a viškove prebacuju u elektrodistributivni sistem, u stalnom je porastu. 

Do 1. avgusta ove godine, u Registar Elektrodistribucije Srbije upisano je 3.404 prozjumera ukupne instalisane snage 66,2 MW. Najbrojnija su domaćinstva, ali najveću instalisanu snagu imaju pravna lica - njih 904 instalisalo je više od 45 MW solarnih panela. Najveći prozjumer u Srbiji je kompanija Peštan doo Bukovik sa ukupnom instalisanom snagom od 7997 kW, a prati je kompanija Toyo Tire Serbia sa 7500 kW.  

Kompanije u Srbiji su vrlo brzo uvidele dvostruku korist od postavljanja solarnih panela na krovovima - prvo, u smanjenim računima za struju, a zatim i u poboljšanju reputacije. Naša analiza iz aprila pokazuje da su među pravnim licima prozjumerima najbrojniji telekomunikacioni objekti - dobar primer je kompanija A1 koja je do maja postavila solarne elektrane ukupne snage 3,5 MW širom zemlje, od Sombora do Niša.  

Ipak, najveća instalisana snaga odlazi na industrijske objekte. Nije zanemarljiv ni broj privrednih objekata, u koje spadaju marketi, restorani, trgovinski centri, a kojih je u aprilu bilo 220 sa 7,2 MW instalisane snage.  

U Srbiji, još ne viđamo solarne panele na krovovima supermarketa u velikoj meri, ali šoping i ritejl centri sve više uviđaju značaj solarne energije. Kompanija CPI Property Group objavila je da namerava da na svih 14 STOP SHOP lokacija u Srbiji postavi solarne panele. Tu su i proizvođači pića - Vinarija Aleksić postavila je solarnu elektranu u Vranju, a nedavno je u fabrici vode Jazak u Jasku, koja posluje u okviru kompanije NIS, pušteno u rad solarno postrojenje od 620 KW.  

I to je dobar put. Gotovo da nema velike svetske kompanije koja nije postavila cilj o ugljeničnoj neutralnosti, energetskoj efikasnosti i povećanju udela OIE u energetskom miksu.  

Neke od najvećih obaveza za postizanje neto nulte emisije preuzeli su proizvođači robe široke potrošnje. Prema podacima koje je prikupio Net Zero Tracker, globalna inicijativa za povećanje transparentnosti u vezi sa ciljevima neto nulte emisije, polovina od 2.000 najvećih kompanija u svetu po prihodu, obavezala se na dugoročni cilj smanjenja svojih emisija ugljenika na nulu. Zanimljivo je da su kompanije iz sektora osnovnih potrošačkih dobara na trećem mestu, nakon komunalnih usluga i energetike.  

Unilever je saopštio da do 2030. godine prelazi potpuno na obnovljive izvore. Carlsberg Group ima cilj da do 2030. godine 100% električne energije u pivarama ostvari iz obnovljivih izvora. Ahold Delhaize, koji posluje i u Srbiji, objavio je da planira da smanji emisije iz proizvodnje električne energije na nulu do 2035. godine.  

Ambiciozni ciljevi ovih kompanija objašnjavaju se zahtevima investitora, ali i potrošača. Prema istraživanju Kantara, jedan od svakih pet dolara potrošenih na proizvode široke potrošnje dolazi od ekološki svesnog potrošača. Studija je otkrila da održivost može doneti 382 milijarde dolara brendovima proizvoda široke potrošnje. Niko nema taj luksuz da ovakvu priliku propusti.  

Svi ovi primeri pokazuju jedno - neophodna je saradnja svih učesnika u lancu snabdevanja, od proizvođača, do distributera i trgovaca, budući da emisije u ovoj industriji ne stižu od samo jedne kompanije. I tada, kada svi zajedno budemo radili na povećanju udela obnovljive energije, - i kompanije, i država, i potrošači - ambiciozni ciljevi postaće naša sadašnjost.