To što je kroz trgovačke lance "prošlo" pet milijardi evra, verovatno je posledica visokih marži, rasta troškova transporta, ali i nabavnih cena, ocenila je Ines Mrdović iz Akcije za socijalnu pravdu.
Takođe, dodaje, u manjoj meri i povećana potrošnja građana zbog rasta zarada.
Promet u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji prema podacima Monstata prošle godine dostigao je više od milijardu evra, dok je u maloprodaji i veleprodaji bio petostruko viši.
Ovo je delimično iznenađujući podatak, ako se ima u vidu, kaže Mrdović, da u 2023. nije bilo značajnijih kapitalnih investicija, ali jeste bilo visoke inflacije.
Taj rast novca preko računa preduzeća, odnosno rast ukupnog prometa, možda je moguće dovesti u vezu sa činjenicom da su bile prisutne jako velike marže kod domaćih lanaca, da je došlo verovatno i do rasta cena u transportu, da su zabeležene veće cene i kod različitih dobavljača, navodi Mrdović.
Na viši promet, mada u manjoj meri, kaže naša sagovornica, uticali su i građani.
Raspolagali su sa nešto više novca, pa su moguće i više trošili, kaže Mrdović.
Takođe, još jedna analiza pokazuje da je profit šest najvećih trgovačkih lanaca u Crnoj Gori u 2023. iznosio gotovo milijardu evra ili za četvrtinu viši u odnosu na godinu dana ranije.
Izvor: Bankar.me
