Poslovna, 2020. godina postavila je pred domaće, i preduzetništvo uopšte, mnogo veće izazove nego što je bilo ko mogao da predvidi. Kako su se preduzetnici izborili sa novonastalom situacijom prouzrokovanom globalnom pandemijom virusa COVID-19, pokazuje ovo EY istraživanje, sprovedeno po peti put i to među 110 domaćih kompanija.
Radna snaga
EY Preduzetnički Barometar pokazuje značajne preokrete kada su u pitanju planovi preduzetnika vezani za radnu snagu - dok je u prošlogodišnjoj anketi samo 11% ispitanika izjavilo da namerava da zadrži isti broj zaposlenih, ove godine se za tu opciju izjasnilo skoro pet puta više, 50% ispitanih.
Gledano na duže staze, statistike samo potvrđuju negativan uticaj COVID-19 krize na poslovanje - 2017. godine 64% ispitanih preduzetnika se izjasnilo kako planira da zaposli više radnika na puno radno vreme, dok je za 2020. godinu taj procenat više nego tri puta manji - 27%
Preduzetnici u Srbiji, su prema rezultatima EY Preduzetnički barometar istraživanja u izuzetno malom procentu (4%) mogla da nesmetano nastave poslovanje van poslovnih prostorija. Ovako nizak procenat nije iznenađenje, jer je veliki procenat (53%) ovogodišnjih ispitanika angažovano u oblasti proizvodnje. Kompanije koje su mogle da organizuju "remote business" su u najvećem broju IT kompanije. Ostale kompanije su uspele samo delimično u tome (54%) što je u najvećem broju slučajeva određeno specifičnošću proizvodnje ili usluge.
Ono što se prošle godine činilo kao najveći izazov za dalji rast, po mišljenju srpskih preduzetnika (90% njih) bilo je pronalaženje adekvatno obučenih i sposobnih radnika. Ove godine je od 110 ispitanika, koji su učestvovali u istraživanju EY Preduzetnički barometar, njih 82% kao najveći izazov navelo neizvesnost poslovanja uslovljenu pojavom virusa COVID-19, pa je briga o kandidatima za zapošljavanje i njihovoj posvećenosti i sposobnosti za zapošljavanje pala na treće mesto, sa 38% anketiranih.
Planovi za investicije
Rezultati studije EY Preduzetnički barometar ukazuju na to da 40% preduzetnika ne namerava da odloži planirane investicije uprkos pojavi pandemije u tekućoj godini. Sa druge strane, gotovo trećina preduzetnika, 29% složilo se da će odložiti planirane investicije iako imaju dovoljno sredstava usled povećanog rizika i nesigurnosti koji nastupajući period nosi. Neki od preduzetnika, 22% morali su da odustanu od svojih investicionih planova usled nedostatka sredstava, dok je samo 9% preduzetnika želelo da prekine investicione procese, ali nisu bili u mogućnosti kako bi izbegli penale za odustajanje.
Na pitanje u koju oblast poslovanja planiraju da investiraju, najveći broj preduzetnika, 51% opredelio se za automatizaciju procesa, kao i 46% IT sisteme i softver, a 45% navelo je opremu, kao i 25% elektronsku prodaju.
Kada se osvrnemo na rezultate istraživanja od prošle godine, možemo primetiti da su njihovi planovi bili malo drugačiji, pa je tako 38% ispitanika planiralo proizvodnu inovaciju (novi ili značajno promenjeni proizvod ili usluga), dok ove godina većina preduzetnika ima planove u vezi sa tim kako da iskoristi postojeće resurse i ipak inovira poslovanje, pa je tako 52% preduzetnika osnovalo sopstvene "in-house" timove koji će se baviti inovacijama.
Posledice pandemije na poslovanje
Sa druge strane, na pitanje da li je usled pojave pandemije poslovanje promenilo svoj uobičajeni tok, 58% preduzetnika se složio da je delimično ili u potpunosti moramo da preorijentiše na rad od kuće. Sa druge strane 37% preduzetnika kaže da nije moguće sa njihovim konceptom poslovanja da se primeni ovakva promena poslovanja. Ovakav rezultat je u skladu sa očekivanjima, jer je više od polovine preduzetnika iz proizvodnog sektora, pa samim tim postoji pretpostavka da je poslovanje/proizvodnja morala da se održi u istom maniru kao i pre pojave pandemije.
Na pitanje koja od navedenih strategija je sprovedena kako bi se uhvatili u koštac sa posledicama po poslovanje njihovih kompanija, 53% lidera kompanija navelo je da su uveli u nekoj meri rad od kuće.
Iako se isprva činilo da je kratkoročna perspektiva za većinu MMSP prilično tmurna, važno je napomenuti da većina stručnjaka ipak ne veruje da će doći do dugotrajne recesije, posebno ako budu preduzete odgovarajuće i adekvatne mere reagovanja kako bi se obezbedila dobrobit svetskih ekonomija. To u Srbiji znači da treba obezbediti da MMSP dobiju potrebne resurse i mogućnosti da opstanu tokom ovog kriznog perioda. Ukratko, perspektiva je dobra ako je mi učinimo takvom.
Dobra procena tržišnih potreba i trendova, kao i nemogućnost uklapanja u postojeće načine proizvodnje, težnja ka drugačijem novijem, zdravijem, potrebnijem su najčešći razlozi za pojavu i opstanak preduzetnika na tržištu. Uz sve to, osnivanje novih preduzetničkih kompanija ojačava duh konkurencije na tržištu čime se potrošačima otvaraju veće mogućnosti izbora.
Saradnja sa lokalnom zajednicom, društvena odgovornost i povećanje ekološke svesti su sve važniji deo svakog poslovanja – u prilog tome EY Barometar pokazuje da je visok procenat (71%) preduzetničkih preduzeća u svoje planove uvrstilo održivost poslovanja, što ohrabruje i može se smatrati jednim od ključnih faktora poslovnog uspeha preduzetnika.
Izvor: eKapija
Foto: Pixabay
